Naša književnost

704 Књижевност

инструменат поезије — језик, и свим тим деловале на друштвену свест савременика.

У дневно-политичким борбама које су се водиле у Хрватској у доба после нагодбе Крањчевић није учествовао, као на пример Харамбашић и Шеноа, па није ни могао учествовати. А док је у Сарајеву вршио своју досадну и понижавајућу чиновничку и уредничку дужност, његове песме су одјекивале у Хрватској и осталим југословенским земљама, делујући често као знакови трубе. Аустриске чиновничке околности, под којима није осећао директну материјалну беду али је осећао мучан душевни притисак, спутавале су песника чије су прве песме већ одисале не само националним слободарством него и извесним социјалним бунтом. Нема разлога прећутати да је као уредник часописа, субвенционисаног од земаљске владе, објавио и песме цару Фрањи Јосифу | и папи Леону ХШ. А ипак, под тим условима, када је и обичан разговор могао послужити за денунцијацију, Крањчевић се кроз песме пропињао до бунтовних оптужби, служећи се и патосом, и реториком, и иронијом, и сарказмом, и травестијом. У заосталим провинциским условима тадашње Босне после турске владавине а под новоуведеним аустриским управним апаратом, Крањчевић је у себи осећао неке титанске побуде, које не треба сматрати само утицајем европског борбеног романтизма. Иако је тада раднички покрет већ био у зачетку и у тим крајевима, Крањчевић се махом осећао као усамљени борап, као проповедник неког социјалног месијанизма:

„Ајд са мном — ја ти крвну палим зубљу ђ И водим тебе — пророк своме пуку!“

Тако је узвикнуо у песми „Повијести суд“, у којој дозива „грозну праведност Повијести“ и наговештава да „онај што је био ланцем прикован, кликнуће: С тирани доље! и смрвити круну“. Песнику који се не повинује конвенцијама он довикује;

„Изгорјети ћеш као жртва Без пепела — као алем чист.“

Међутим, овај „пророк своме пуку“ због магли својих сумњи и безнађа понекад је губио с. видика пуг којим треба да води народ, и горећи на својим властитим противуречностима није био увек