Naša književnost

ДЕРИ И с РК

С. С. Крањчевић А 703

вредности него ранији много дужи временски размаци. Такозване вредности модернистичких појава буржоаске декаденције одлазе у неповрат за много мање Времена. Крањчевић није толико велик да је за битна питања и осећања свога доба нашао кристално јасни израз са потпуно својим поетским изразом, али он је жив зато што је осећао каква му питања задаје његово друштво и његово доба, што је многа од тих питања бар поставио ако и није на њих одговорио, што је нека питања свога друштва и свога народа поетском формулацијом бацио међу своје савременике, прожевши мисли најличнијим својим емоцијама.

Његова лирика је претежно мисаона, чак рефлексивно-реторична. Но она није стиховање филозофских формула или политичких парола. Насупрот његовој субјективној лирици која је бледа, малокрвна, конвенционално старинска и еклектична, управо његова мисаона лирика, у којој се хвата у коштац са проблемима, носи жарко обележје једне снажне поетске индивидуалности, јер су многа друштвена питања палила табане с тла и врцала у атмосфери, тражила да буду постављена, а поетска индивидуалност их је морала осетити, прожети се њима. Песме Крањчевићеве оптерећене су многим хетерогеним мисаоним материјалом, а супротности које су разривале и њега изнутра нису му дале да нађе потпуно свој поетски израз, своју индивидуалну прозодију и интонацију. Полет његових стихова био је отежан многим неасимилираним туђим елементима и застарелим реквизитама средине која је била тек на почетку свога грађанског развитка под неповољним условима. Но он је у своје друштво бацио те песме пуне питања, те песме издигнуте изнад малограђанске идиличности, национално-романтичарске конвенционалности и поданичке спокојности. Двадесет-тридесет његових најбољих песама пратило је генерације после њега, чак ушло у духовни инвентар и савремених бораца за народно 'ослобођење и остварење социјализма. А већина његових песама, и оне многе друге, мање трајне, узбудиле су духове његова друштва, распириле борбу око појединих идеолошких и књижевних принципа, биле су пркосне претње за једне а надахнуте пароле за друге, узнемириле устајалост односа, поколебале илузије и конвенције под видом Троједине краљевине и окупиране Босне, удариле у многе предрасуде, критичком сумњом оспориле многе освештане окаменотине, унели у хрватску поезију нова осећања а у хрватску стварност нове изразе, прошириле тематске и мисаоне оквире хрватске поезије, обогатиле 1ж