Naša književnost

706 5 Књижевност

актуелно и применљиво, нити зато што би чак и у тадашњим релацијама јасно и чисто био формулисао идеје којима се данас прожима наша књижевност. Чињеница је да су неке његове песме још за његова живота прештампавали раднички листови. Чинили су тоин после његове смрти, кад је класни раднички покрет у нашим земљама постао много јачи. Авангарда радничке класе осећала је да су јој неке песме Крањчевићеве блиске и значајне, и он је њој по најнапреднијим елементима своје пеозије био близак као и напредној интелигенцији.

У доба у које је стварао (на размеђи деветнаестог и двадесетог века) Крањчевић је објективно могао доћи до јаснијег погледа на свет, наиме није морао патити од мисаоних натруха које су га мутиле., Но исто тако је друштвена средина објективно ометала његов развитак, и било би бесмислено замерати му што није имао јаснији поглед на свет и једносмисленији став према стварности. Оно што је велико код Крањчевића, уза сву непречишћеност мисли и слика, уза све бегуначке узлете у васиону и малодушне падове пред конкретном стварношћу, то је да се као песник хватао у коштац са великим питањима која је назирао у друштву, понекад у непосредном виду а чешће у космичкој или религиозној травестији, да је интензитетом своје мисаоно страсне и фигуративне поезије не само далеко надвисио дотадашњу хрватску поезију урачунавши Прерадовића и Харамбашића, него и остао изнад модернистичких генерација које су дошле после њега и тобоже „сустизале“ Европу примајући појаве буржоаске декаденције. Формирајући свој поетски израз, Крањчевић је примио многе особине дотадашње хрватске и српске поезије: у његовим стиховима има далеког одјека Прерадовића а јачег одјека Харамбашића; он је примио утицај и Змаја и Војислава Илића, у њему одјекује понекад Његош, а понекад Лаза Костић са јамбским десетерцима. Он нема емотивни интензитет и изражајну снагу Јакшића из најбољих његових песама, а мирну, сложену версификацију Војислава Илића примењује понекад на мотив коме ова не одговара (на пример „Херонејски лав“). Он нема своју сопствену интонацију у рађењу стихова, и ма да је превазишао онај дилетантизам који је донекле владао у хрватској поезији до њега, у његовим свесно грађеним стиховима има доста одјека ранијих и савремених му југословенских песника па и народне поезије. Но његова неједнака поезија (неједнака чак и у појединој песми) има широк тематски и мисаони регистар, а извесне ствари изре-

.