Naša književnost

Х РАОАКИ КО А

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ДВЕ КЊИГЕ О ЖИВОТУ СИРОМАШНИХ СЕЉАКА

Две књиге, које описују живот сиромашних сељака или сељака 6бе"земљаша у два међусобно врло далека краја света, биће овде укратко приказане. Прва је „Господари росе“ хаитског песника Жака Румена, у којој се описује нама далеки живот црнокожих пољопривредних радника "на Хаитиу, а друга „Ветар с југа“ Елмара Грина, чија се радња одиграва на једној тако далекој позорници на северу да на њој звезде не залазе "на истоку, већ на југу. Та књига описује живот и борбу за опстанак пољопривредних радника и сиромашних сељака у Финској. Књига Елмара Грина изашла је ових дана у издању београдске „Просвете“, а већ раније и у Словенији. Она заслужује нашу пажњу, како по важности проблема, тако и по политичком и уметничком мајсторству обраде. Али и друга књига, она црначког песника Жака Румена, заслужила је да се појави на језицима наших народа. Јер она није само једна од књига које нам сцр"тавају проблеме једне подјармљене групе људског рода, код које се лагано буди свест о колективној снази, већ је и једна од најлепших и политички најзрелијих међу досада написаним књигама црних народа.

Роман „Ветар с југа“ почиње непосредно пред финским ратом, негде око 1939. То је историја Ејнариа Питкјанијемија, сељака беземљаша, који је двадесет и пет година служио своме господару, финском велепосед"нику господину Куримјаки, и тек тада могао од њега откупити комадић земље на стени. Двадесет дана годишње, до краја живота, морао је одрађивати. Али Ејнари, вредан и послушан радник, верује у почетку ове приповетке да је све на свету онако како је то промисао створила. Ни искре бунта још нема у његовом смиреном срцу.

Вредност књиге је пре свега у томе, што тако просто и природно преживљујемо Ејнариев преображај. Скоро невидљиво, корак по корак, следују све јача сазнања, док у својој снази не доведу до једног новог квалитета, до нове Ејнариеве свести. Тада долази до историском стварности преображене, сада свесне борбе Ејнариа, који, на крају романа, није више изоловани пролетер, већ један у великом колективу финских трудбеника, који види пред собом пут у слободу. Он није комунист, али већ схвата, да су све клевете и непријатељства против Совјетског Савеза, којима је њега и по годинама њему равне учила владајућа каста Финске, само отров, који је требало да сломи радни народ Финске и да га учини послушним гробом. Он је дошао до сазнања да је Црвена Армија наступала као при-

И знан пева па ар МУ Еф МАРИ ан МЕТА ааелиње : РК