Naša književnost

22, „зафкали

; ; , + +

о „~

Хроника У : 831

јатељ народа и да батаљони финске слободе могу марширати једино укорак, раме уз раме, са армијом Совјетског Савеза.

У књизи је читав низ личности, ванредно пластично и живо оцртаних. Сам Ејнари, тај див детињски чистог срца, његова жена, Елза, румених образа, снажно грађена, пуна материнских брига, експлоатисана од

богате породице, но ипак веселог духа, коју Ејнари каткад, у ретким тре-—

"нуцима истинске радости срца, баца до таванице да би је, пун нежности, у руке дочекао и загрлио. Господин Куркимјаки, репрезентативни претставник експлоататорског, грамзивог крупног сељаштва, чије ноге широко, тешко и „темељно ступају на земљу, као да пробају њену јачину , показује се као ратни добитник,који ствара своје профите из крвавог похода и смрти сељака и радника и од опљачканих руских ратних заробљеника. Онда долази Елиас Пахјанпјаја, син власника млекаре, кукавица и

-забушант, фашистички организатор, који проповеда о „великој

Финској“ и хоће да од Совјетског Савеза узме Лењинград: „Узећемо им ЏПиетари (Петроград) Нама и припада. Тамо живе наша финска

племена.“

У овој историји борбе за земљу, рата и целе скале народних патњи, налази се и један нежни интермецо љубави. Ејнари има плавооког и бистрог брата, Вилха ЏШиткјанијемија, младог комунисту, који, с времена на време, посећује Ејнариа, Елзу и њихову децу, малу кћер Марту и сина Лауриа. Чудним случајем, ту се већином нађе и Хилда Кулкимјаки, кћи богатог сељака. И ма да неспретни Ејнари није још за дуго сазнао, чита"лац је већ одавно приметио, да је Вилхо магнетска тачка која Хилду привлачи. Нежне и милозвучне су стране на којима нам Грин прича о овој љубави коју раздвајају класне супротности. Вилхо дуго није хтео ни да чује за своју девојку, док њена љубав није постала тако снажна, да је, њега ради, напустила родитељску кућу и предрасуде грађанског живота, да му постане не само жена већ и другарица.

Ван сумње, у стваралачкој методи Елмара Грина има симболистичких елемената који прекидају његову реалистичко-непосредну и природну дикцију. Да сликовито прикаже Ејнариево сиромаштво, Грин казује, да сунце никад не спушта своје зраке на мали комад земље са колибом. Али Ејнариев син Лаури воли сунце изнад свега. Тек што је научио пузити, већ пуза уз стене. И када роман налази свој срећни крај, и Ејнариу се рађа сунце сазнања, Лауриу је пошло за руком да се узвере на врх стене и радосно довикује оцу: — Тата, види! Успео сам се! Сада ћу се стално пењати и више нећу падати. Тата, а овде се сунце види! Ено онамо! Али га облаци још заклањају и изгледа као какав светао круг.“

Грин нарочито истиче те облаке. Он приказује у интензивној, умет"ничкој и реалистичкој причи, пуној снажних осећања, буђење финских радних маса. Он показује да оне сада знају ко им је непријатељ: фашисти и капиталистички експлоататори. И да је Совјетски Савез блистави узор човечности, слободе и социјализма. Облакби пред сунцем треба да симбо.лично прикажу, да фински пролетаријат још није дошао до краја пута. Да капиталистичка класа Финске, иако тучена, још увек грамзиво и експлоататорски чува своје привилегије. Али, пун оптимизма и животне снаге, овај млади руски песник показује да ће поколење Ејнариа и Вилха и у овој земљи победити.

Е у

о ~