Naša književnost

>

Е

МИА

106

и као писац, оставио светлу бразду у нашем културном животу. Иако је Ћосићево дело веће по моралној чистоћи побуда него ли по стварној вредности реализација, оно и данас још може да послужи као пример честитог стремљења у периоду између два рата.

, Е. Ф.

АЛЕКСАНДАР ГОНЧАР: „СТЕГОНОШЕ“

С победоносним окончањем великог отаџбинског рата, у Совјетскем Савезу појавио се низ нових, младих писаца, који већ својим првим делима, надахнутим хероизмом свога народа, претстављају занимљив допринос совјетској књижевности. Идејни и уметнички квалитет ових дела по-

тврђен је и послератним Стаљиновим

наградама“за књижевност. Међу добитницима Стаљинове награде за 1947 годину, поред осталих, већ познатих књижевних имена, налази се и млади украјински писац Александар Гончар, награђен другом наградом за роман

" „Стегоноше“.

Прекидајући своје студије, Гончар је добровољно ступио у Црвену армију и отишао на фронт. Херојски напори и победе Црвене армије разгарају у младоме писцу силну жељу за стваралаштвом, жељу да уобличи нечувене подвиге црвеноармејаца, које кроз огањ рата непрестано надахњује мисао: уништити што пре фашизам и наставити мирну изградњу комунизма. То је основна нит која се провлачи кроз сва ратна искушења. То је и основна нит која се провлачи кроз његово дело, роман „Стегоноше“. Гончарове „стегоноше“ у јесен 1944 године прелазе границу Украјине, границу Совјетског Савеза, и настављају да гоне и уништавају непријатеља на свима путевима Европе. Победоносно надирање Црвене Армије на запад не претставља освајање и поробљавање европских народа, већ је то у правом смислу

Књижевност

речи надирање „стегоноша“ који, дижући високо стег социјализма, корачају према срцу фашизма — Берлину, сејући за собом семе слободе и мира.

И у првом реду књиге, у коме се описује напоран и борбом испуњен прелазак преко Трансливанских Алпа, и у другом, који говори о преласку Црвене армије кроз Румунију и Мађарску, јунаке романа, истините јунаке Црвене армије, стално, као "сен, прате мисли о завичају, о земљи социјализма, о драгим и вољеним људима, са којима су се свакодневно сретали на факултету, у фабрици, у колхозу ---

Херојство совјетског човека У борби и његова бескрајна жудња „за ширином степе“, за људима завичаја који се боре да све у животу буде лепо, јесу снажна последица васпитања, —- стеченог у напору изградње социјализма, васпитања које му пе челичећи га, пружила Бољшевичка партија. Зато Гончарови јунаци, под развијеним стеговима, неустрашиво корачају према победи, као што ће, већ у првим данима мира, у заједници с људима са Волге, Дона, Украјине и Далеког Истока, наставити смело да корачају у живот, да корачају у комунизам — за који је и млади поручник Бојански пао на висовима Трансилванских Алпа...

Роман „Стегоноше“ прво је значајније дело совјетске књижевности које говори о борбама Црвене армије изван граница Совјетског Савеза.

Јунаци романа, официри и борци Црвене армије, дати су као људи код којих је нарочито развијена свест о дужности у борби. Они кроз борбу израстају и у сусрету са људима других земаља зраче својом унутрашњом лепотом. |

Језик талентованог младог писца Гончара, изузев места где пада у публицистичку дескрипцију, поетичан је, пун снажног лирског елемента. Дело је изишло, у преводу Николе Николића, у издању „Новог поколења“. «

В. 1.