Naša književnost

Из поеме „Зрењанин" ; 29

Нема за борца. Је л' тако, Другови мојиг“

Је л веровати курируг

А бомбе о каишу

И шака здробљена метком И преко чела пруге

И напрсли глас

Кад рече:

„Остао је у Павлишу. 2 Не. Зрењанин хода градом У ком

Све мање је

Туге.

Ту живи све слободом, Иако се небо шукутри, Иако су ждралови пали Сред вреса и троскота. На бој за слободу

Све сећа ;

И свом ширином

Већ јутри

У срцу и пољу без кључа, За стас

Највећет живота.

Курир продужи:

„Гледам га, а мрак

Се с њим рогуша:

На даску митраљез ставља Да гласније

Нагара

И онда се, . Сам у соби,

Осмехну

Тањи но душа.

О лакше је гинути

Но оставити другара.“

„