Naša književnost
97
Осерти
нара на амерички запад. Те слике дате су ограниченом палетом, поглавито У оранжу, океру и скали сивих тонова. Људске фигуре, постављене у средишту догађања, снажно се издижу из стваралачке многостраности природе која их окружује-
Главни мотив средњих панела је прилог свих раса и нација у Америци изградњи Запада. То је нарочито приказано у изградњи Унион Пацифика, где се белци, црнци, оријенталци и мексикански Индијанци удружују да савладају дивљину. 7
Иако слике које се односе на земљотрес у Сан Франциску приказују више ириродну катастрофу него акције људи, ипак су дане тако сугестивно, да код посматрача изазивају сећање на порушене градове нашег доба: на Ротердам, Ковентри, Кијев.
Последње слике приказују страдалнички пут Тома Мунија кога је утамничио класни суд америчке буржоазије без доказа кривице и једино зато што је био раднички вођ и што је уживао љубав и популарност код радних маса. у
Социјалне и радне композиције су и панели који приказују изградњу моста на Голден-Гету и остварење програма бродоградње у другом светском рату.
Последња слика симболизира слом сила осовине, капитулацију фашизма и оснивање Организације уједињених нација. То дело, иако пуно елемената илузије, напала је реакционарна цечзура и сликару није било дозвољено да своје идеје сликарски проведе до краја. На пример, забрањено му је да предвиЂену слику Франклина Рузвелта угради у композицију. -
„Америка, коју Рефрежир слика“ — пише Жорж Хичкок — „насељена је ствараоцима и градитељима, људима чији критериј не лежи само у њиховим газним филозофијама, већ, пре свега, у њиховим делима. Последица тога је да су се те слике стопиле са осећањем борбе и да су изражене интензивном руком уметника, исто тако снажном у уметничком остварењу композиције као и у избору садржаја.“
Те зидне слике и њихова судбина интересују нас двоструко. Прво, због саосећања са борбом усправних, храбрих и талентованих уметника и духовних радника у САД, којима реакционарни комитет Том Ранкина и друге инквизиционе установе желе прописивати како да сликају, мисле и уобличавају. Друго, фер нас нарочито занима проблем великих зидних слика у свом уметничком и техвичком остваривању. Јер су зидне слике и фреске, уско повезане са архитектуром, нарочито погодне за велике композиције, које, у својој епској ширини и монументалној снази, могу да уобличавају живот и борбу људи у друштву.
У Сједињеним Америчким Државама једна група младих напредних сликара дала се на посао да створи фреске и зидне слике. Она стоји под утицајем мексиканских сликара Ривера, Сикероса, Ороска и других, који, инспирисани грађанском револуцијом у Мексику и Великом Октобарском револуцијом, стварају народне теме борбе и рада. Додуше, код тих слика се запажа формалистичко стилизирање и потчињавање извесним експресивним и декоративним формулисањима.
Рефрежир се снажно окренуо тлу истинског живота. И баш због тога америчка владајућа буржоазија сматра га опасним и прогања његова дела као „неамериканска“. ;
Мерин
7 Бњижевност
сва. ЗАР па ЛАА не