Naša književnost

120

чињава према томе један од врло важних елемената у формирању саме нације. .

У процесу свог формирања словеначка нација делила је судбину оних одгурнутих народа, чије се буђење у самосталан живот не подудара с њиховим истовременим организовањем у незавасне националне државе, него их налази спутане у оквирима старих, многонационалних државних творевина, чије владајуће класе припадају инородном елементу. Формирање словеначке нације је формирање „рода који је много закаснио“, како то каже Прешерн у елегији »У зропип Ма Сори«.

Социјално-економске,управне и културно политичке реформе аустриског просвећеног апсолутизма, нарочито патент Јосифа :! из године 1782, којим се укида невољништво сељака, у неку руку олакшавале су пораст елемената, неопходно потребних за формирање словеначке нације. Омогућиле су масовније укључивање села у робну размену и тиме убрзавале социјалну диференцијацију на селу. Укидање личне привезаности сељака за земљу, привредно јачање једног дела сеоског становништва и у вези с тим сиромашење другог дела, — све то заједно значи и јачи прилив становништва из словеначког села у градове, из пољопривреде и из сеоског домаћег занатства у трговину, у мануфактуру, у руднике и у школе, а одатле у уреде и у такозване слободне професије.

Словеначке сељачке масе примиле су реформе напредног, просвећеног апсолутизма у Аустрији, као и четиригодишњу француску окупацију 1809—1813 као увод у потпуно укидање феудалног друштвеног система, као увод у потпуно ослобођење свих покретачких снага словеначког социјалног и националног развоја. Али већ пред лицем Велике француске револуције 1789, аустриски апсолутизам се престрашио својих властитих просветитељских мера и тргао се.

Реакционарни метерниховски апсолутизам, који је у Аустрији био успостављен после ликвидације Наполеонових освајачких похода и који је са свом доследношћу почео да остварује мрачњачке илеје Свете алијансе, значио је убитачну слану за прве младице словеначког националног пролећа.

Метерниховом апсолутизму био је мрзак сваки животни куцај поданика који су се будили — угњетених социјалних слојева и народа. Мрачне средњевековне снаге, које су за неко време морале да се притаје, опет су биле пуштене с ланца. У Аустрију су се вратили језуити и други авангардни делови ратоборног католицизма који су за време просвећеног апсолутизма протерани из Аустрије. Почело је отстрањивање сваког трага напредне просвећености и свега, што је француска окупација оставила за собом од утицаја реголудије 1789 године. Оно што упркос свег рестаурациског настојања није више било могуће отстранити, Метернихов режим је на све могуће начине ограничавао и угњетавао. То важи нарочито за социјално-економске тековине јозефинске и француске епохе. Са режимом Франца Ги Метерниха могао се у том времену такмичити још само режим Николаја 1 у Русији.