Naša književnost

Френце Прешерн — песник и мислилац 121

„Ни у једној земљи бујица револуције и три Наполеонове најезде нису оставиле тако мало трага као у' Аустрији... Ни у једној земљи нису се феудализам, патриархалност и слуганско филистарство под очинским туторством батине сачували у тако нетакнутом и потпуном облику као у Аустрији....“3)

То је Енгелсова оцена времена и средине, у којој је растао и ступао на арену живота наш песник и мислилац Франце Прешерн.

П

У Прешерновом стваралаштву на својствен, на песнички начин одражава се друштвена стварност предмартовских дана у Словенији. Његова поезија се тако свестрано одазива свим манифестацијама тадашњег друштвеног живота на овом парчету земље, да бисмо могли у извесном смислу да је назовемо песничком енциклопедијом словеначког живота у времену метерниховске реакције.

Друштвене околности, у којима су се рађале његове песме, Прешерн је обележио у „Сонетном венцу“:

212 Кгајеу т5о, |! У пјћ зопсе је Се! саз з0о БМастћ зарјгс росте5'уаје, Ођдајаје зо ујепе |ћ зкаје, Маћагје јегпћ тгује дотасје.«“)

Хладна, неслободна домовина, окружена утврђеним хридинама зустриског апсолутизма, то је био, с једне стране, феудални јарам на селу, који је словеначком сељаку — чији се привредни и културно-политички положај веома погоршао у деценијама пред 1848 Годину, — постао после поновне аустриске окупације тако тежак да је сељак поновно и све чешће тражио излаза у локалним побунама против спахија. Хладна, неслободна домовина, — то је била, с друге стране, загушљива атмосфера словеначких провинциских градова с Љубљаном на челу; овим градовима давао је печат онај еснафски ограничени малограђански слој, чије је благостање зависило од наруџби аристократије и бирократије тог краја, од војске итд.; овај слој је због тога бис заинтересован за постојање апсолутизма и његових прирепака па је заједно с претежним делом свештенства и инородног племства сачињавао језгро социјалног конзерватизма, покрајинског партикуларизма и црножутог патриотизма у Словенији; тада и доцније, овај слој је вршио пресудан утицај на тадашњу словеначку званичну политику чији је претсавник био реакционарни Блајвајз.

Словгначки елементи, који су долазили са села. као производ содијалне диференцијације, делили су се у три категорије.

5) Маркс—Енгелс, Дела, У св. стр. 250 (на руском)

%) „Из крајева нису у којима сија сунце, све време су им недостајали,

благи ветрови, окружавале су их утврђене хридине срдитих вихора хладне домовине. у

Маки ће