Naša književnost

>

РА са“ а а на ПА а ва" кар АДЕ Зао ла сан риљассе 2 дон аи # тон У пио

Франце Прешерн — песник и мислилац 123

него је то време уједно већ открило многе противречности буржоаског друштвеног поретка. У Прешерновом стваралаштву није остао без одјека усталасани друштвени, политички и културни живот у најнапреднијим земљама тадашње Европе, у Енглеској, у Француској, јулска револуција 1830, залазак француских предреволуциских просветитељских илузија о буржоазији као носиоцу „природног друштвеног система“, појава утописког социјализма итд.

свему томе је несумњиво расправљао са својим најближим пријатељима, нарочито с Андрејом Смолеом, који је „видео Немачку, Француску, Британију, видео високе планине Швајцарске, видео ведро небо италијанско“=) и вратио се са широким погледима у домовину,

Заједно с критиком национално млаке и себичне словеначке буржоазије, из Прешернова стиха одјекује већ и разочарење над буржоаским поретком уопште, над дубоком супротношћу између његове праксе и узвишених идеја његових идеолога ХУШ века, над. његовом сувом пословношћу, над плутократизмом и грамзивошћу. Песник тугује над пресудном игром случаја, који влада у капиталистичком друштву и који вуче појединца у свој вртлог (»51омо ос пјадози«, »М зропип Апдгеја 5тојећа«, шеста газета, сонет КОЈЕ Угђа, згеспа, дгаста уа5 догзаса...“ итд.).

Управо ништа нема, што би доказивало да Прешерн критикује буржоаски свет са позиција реакционарне романтике, чији је поглед управљен натраг, у доба феудализма; напротив, све говори о том да његова критика долази са позиција демократе и прогресивног човека, чије је корење никло дубоко из народа. Његови стихови посвећени Храдецком, нису на пример само пригодни панегирик омиљеном љубљанском градоначелнику него су део напредног, материјалном и културном подизању народа усмереног привредног програма. ј

Прешерн је у правом смислу весник народа. У том и још у мнотом другом погледу Прешерново дело открива духовну сродност с таквим његовим савременицима-демократама, какав је на пример био руски Бјелински.

Трећу категорију дошљака из словеначког села сачињавају шкесловани људи, интелигенција, чији се пут опет дели у неколико праваца. Неки од њих навукли су талар или мантију и у великој већини, било као ултрамонтанци, било као јансенисти, међу којима тада више није било никакве битне разлике — идејно учвршћују реакционарни аустриски апсолутизам. Из читаве Прешернове поезије и из његових писама одражава (се оштро негативан став према овој духовној гарди апсолутизма, према „вуцима-каноницима“, „јансенистичким зелопима и опскурантима“, „фарисејима и талмудистима“, према поповима и терцијалима и према њиховом лицемерству, реакционарно-утилитаристичком схватању уметности,

фалсификовању праве народне песме, укратко, према њиховој ограничености и мрачњаштву.3)

8) Из песме: »У зропип Апдгеја 5тојеја«. 9) прим. Франце Кидрич, Прешерн, | књига, стр. 246, 291, 295, 297, 309.