Naša književnost

Ми НЕ а ава вр о НА НК И АЛА ДНИ ЕКУ ЈЕ БАКА ОВ АЕ века рана

124 Књижевност

Други из редова школованих људи претварају се у ону посебну пасмину, 0 којој Маркс и Енгелс кажу да није припадала ни једној од народности, сједињених под крилима двоглавог орла, или боље, да је баш она сама и једина сачињавала праву аустриску нацију, наиме, претварају се у аустриску царску бирократију.л5) Ови људи су на сва словеначка питања гледали из перспективе апсолутизма и у интересу апсолутизма, а њелокупни свој јавни и приватни рад управили ка јачању хабсбуршког престола, ка остварењу хабсбуршких унутарње-политичких и спољно-политичких тежњи. Типичан претставник ове врсте људи био је на пример Јернеј Копитар, чије несумњиве заслуге за словеначку и за српску књижевност никада не смеју да скрену поглед са дубоно реакционарних побуда; које су руководиле овог словеначког идеолога 'аустрославизма."7) Њихова борба против развоја словеначке световне литературе у суштини је била борба против ширења антифеудалних хуманистичких и демократских идеја међу масама словеначких кметова.) Прешернова борба против ових словеначких поборника аустриског апсолутизма, царских цензора итд., била је у суштини борба против самог апсолутизма, против угњетавања људске личности, слободног уметничког стварања и сваке напредне мисли.!3)

Само мањи део словеначке интелигенције пратио је европска збивања, удубљивао се у идеје буржоаско-демократске револуције и одушевио се за њих. Ови људи су схватили где је тежиште револуционарног збивања у њима савременој Европи и где су усредоточене снаге реакције, и определили су се за револуцију; али видећи домаће сиромаштво многи су се занели културним богатством своје немачке васпитачице; постидели су се због убогог народа и уплашили од мукотрпног рада на његовом социјалном и националном буђењу, окренули су му леђа и однародили се. Пример таквог потурице био је Прешернов и Чопов пријатељ Антон Фистер, који је 1848 године стајао у првим редовима бечке револуционарне демократије,

Начин, на који се Прешерн обраћао том делу словеначке интелигенције открива не само његово настојање да их убеди и сачува словеначком народу, него и правилно оцењивање њихових побуда. У том погледу нарочито је важан његов сонет на немачком језику, намењен Словенцима, који пишу песме на немачком језику,“) У том сонету одражава се не само његов присни, демократски словеначки патриотизам, него и правилан, данас би рекли, интернационалистички однос према културном богатству туђих народа. Исто онако као што је одбацивао свако сервилно клањање пред туђином, клањање, које наноси штете прогресивном социјалном и национајг

10). Маркс—Енгелс, Кехојиноп ипа Копге-Кемоји оп 1п Решкећјапа, Штутгарт 1920, стр. 34.

му Прим. Иван Пријатељ, Душевни профили словенских препородитељев, Љубљана 1935, стр. 66—70. 8

12) Прим. Кидрич, Прешерн, 1 књига, стр. 204—205.

13) Исто, 1 књига стр, 166, 236—238. “

14) Кидрич, Прешерн, | књига „стр. 249.

молара