Naša književnost

КИ у

126 Књижевкост

Основна проблематика словеначког живота у доба сазревајуће револуције 1848 и посматрана очима тадашњег истински напредног словеначког интелигента, састојала се у следећем:

прво, подизати свест словеначког сељака као основне експлоатисане класе тадашњег друштва и уједно готово искључивог претставника словеначког елемента у земљи; -

друго, сачувати словеначком народу оне производе социјалве диференцијације на словеначкој земљи, који су се одвајали из сељачких маса, али који су у исто време ипак остали неопходни чиниоци сваког словеначког социјалног и националног напретка, међу њима у првом реду домаћу интелигенцију.

Целокупан Прешернов рад служио је решавању ове проблематике.

Однос Прешерна и његовог круга према словеначком сељачком народу био је однос истинских демократа и патриота: потичући из тог народа они су понели са собом идејно неоформљене његове најдубље тежње и, обогаћени знањем, враћали се народу, али не зато да га уче како треба да још верније робује, него зато да га подигну до свести сопственог људског достојанства, до свести, која непосредно води ка револуционарно-демократској негацији свих преживелих феудалних установа.

Таква је конкретна друштвена улога хуманизма у дубоко народној поезији Франца Прешерна. Његове песме, од балада и романса до газела и сонета, које су у словеначкој поезији јединствене по својој уметничкој висини и уједно општеприступачној једноставности, имају изразито плебејски карактер. Демократизам Прешерновог стваралаштва подвлачи и Франце Кидрич у свом опсежном делу о песнику: „Јасно је да Прешерн већ у својим првим сачуваним песмама не говори само себи и малобројним одабраницима, него домаћем човеку, у првом реду свим сељачким синовима међу интелигенцијом“.18) Што се тиче другог основног проблема словеначког живота у предмартовском времену, Прешернов историско-прогресивни значај састоји се у томе, што је на најнепосреднији начин, својим бесмртним стиховима, доказао употребљивост словеначког језика за све духовне манифестације словеначког човека, који се буди као личност и као припадник словеначког народа. Франце Кидрич с правом каже: „Док стоји чврсто на земљи, њему као помоћно песничко средство служи „сав свет“ као што је то случај само још код малог броја песника великог формата“.19) Прешерн је пренео на словеначко тле најсавршеније форме поетског стваралаштва у светској поезији, терцину, газелу, глосу, антички елегични дистих, сонет, сонетни венац итд. успоставио високу хармонију између тих облика и садржаја своје поезије, развијао их даље тако да их ни пре ни песле није достигао нико у словеначкој књижевности, и не само

18) Кидрич, Прешерн, [| књига, стр. 85. о +

19). Кидрич, Прешерн, 1 књига стр. 240.

.

датим