Naša književnost

Франце Прешерн — песник и мислилац 127

у словеначкој. Од превода Биргерове „„Леноре“, за који је оправдана претпоставка да се Прешерн њега латио само зато јер је хтео да оповргне Цојза,2)) који је са својим сопственим, слабим преводом исте баладе доказивао неспособност словеначког језика за поетско стваралаштво, па све до „Здрављице“, у којој је у предвечерје револуције 1848 године, изразио дубоку веру у остварење својих демократских замисли, Прешерн је из живог народног језика исклесао величанствени споменик неуништивој животној снази словеначког народа.

Ш.

Сваки заиста велики песник има одређен принципијелан однос према свету који га окружује, има одређен поглед на свет, без обзира да ли се тај поглед код њега ослања на неки целовити филозофски систем или не. Као што би било погрешно изједначавати песника са филозофом, па из његовог поетског стваралаштва конструисати довршен филозофски систем, исто тако и још погрешније. је, при свакој песничкој умотворини трагати за потпуно небитним догађајима из песникова живота, који би требали да пруже коначно и з2кључно објашњење, гледати у његовом стваралаштву сасвим случајну реакцију на спољње утиске или само производе тренутних песникових расположења.

То вреди и за оцењивање Прешерновог дела.

Велики Прешернов савременик Хегел, чија се естетика местимице приближавала реалистичком схватању уметности и обогаћивала га својим дијалектичким методом, сматрао је правом поезијом ону, која изражава истински садржај људског духа, а чија субстанциалност мора да буде субјективно доживљена и дата. Преведено с хегеловског на обичан људски језик и конкретизовано с 06зиром на Прешерна и његово време, то би значило: Истински садржај духа свих мислећих људи у том времену, друштвена стварност Метерниховог доба и предмартовских дана, одражава се у Прешерновој поезији кроз призму његове индивидуалности, кроз призму Прешерна као човека и као мислиоца.

Прешернова поезија је већим делом мисаона поезија. У том погледу треба прихватити мишљење оних оцењивача Прешернова дела, који виде у њему „снажну склоност ка умовању“, „изразиту филозофску главу“ 27), у његовим естетским схватањима више схватање класика (Лесинга и Гетеа) него ли схватања романтика (Шлегела),

#09) Жига Цојз (1747—1819) барун и крупни капиталистички предузимач, рационалист и мецен првих словеначких просветитеља, историчара и драмског писца Линхарта, песника Водннка и лингвисте Копитара. После француске револуције определио се против ње и против свих који су се, као н. пр. Водник, за њу одушевљавали.

21) прим. Пријатељ, Душевни профили итд. стр. 132, 140.