Naša književnost

128 ( Књижевзост

јер је Прешерн одабирао „оне уметничке форме, које су подстинале

на размишљање о садржају“ .2=) > Целокупно Прешерново дело сведочи да је то производ човека,

који има широк увид у историју филозофије и у историју уметности.

У току својих студија у Бечу 1821—1828 Прешерн се закопао у књиге, о којима Фр. Кидрич свакако оправдано претпоставља да се ту у великој мери ради о другим књигама а не о правним, које су спадале у његову струку.2“)

Какве су биле идејне струје које су у Прешерново дуба узбуђивале духове2 За метерниховски апсолутизам и за културну улогу аустриског германства уопште, значајно је да ниједан од великих немачких класичних филозофа није био родом из Аустрије, која је уопште дала свету само неколико јалових Кантових епигона од Болзана до Хусерла и Мајнонга; исто тако је аустриско германство било сиромашно у поезији, у којој сем Грилпарцера и Ленау-а није нешто значајнијег допринело ризници немачке класичне књижевности.

Ревеолуционарно-демократски део аустриске омладине коме је у време Прешерновог боравка у Бечу већ досадио Шлегелов романтичарски правац, занео се напредном мисли тадашње Немачке, чији је развитак од Хегеловог објективног идеализма ишао преко радикалног младохегелијанства ка Фојербаховом материјализму, као крају немачке класичне филозофије; отуда је сваки пут напред изискивао коренити преокрет од буржоаске друштвене мисли ка новој друштвеној снази, пролетаријату, чију су идеологију у предмартовским годинама почели да изграђују Маркс и Енгелс.

Многобројни убедљиви разлози говоре у прилог томе да је ин Прешерн ишао овим путем и да је на овом путу несумњиво стигао до младохегелијанства, а у извесном смислу и преко њега.

Било би наиме потпуно неправилно и недијалектички, ако бисмо у Прешерновом погледу на свет видели само одсев немачке класичне филозофије. Прешерн је био идејни претставник словеначког народа као закаснелог народа, који је морао у свом националном развоју да брзо пређе преко оних етапа за које су други народи требали четири, пет, шест векова; да поменемо само рађање националне буржоазије, формирање националне територије, сазревање домаће световне интелигенције и домаће световне литературе. У извесном смислу можемо да тврдимо да је словеначка књи жевност у Прешерну преживљавала и своје ре несћфнсно и своје класично н прогресивноромантичко доба. Било помоћу сопственог студија, било у друштву са широко образованим пријатељем Матијом Чопом, Прешерн се упознавао са схватањима античких мислилаца, средњевековних хуманиста и натурфилозофа, а непосредно или преко немачких класика такође и са филозофском мишљу Спинозе, кога је Гете, у писмима Јакобију назвао господарем и учитељем, чија се схватања

22) Кидрич, Прешерн, МИ књига, стр. 85.

23) Кидрич, исто стр. 61.

~

ценио