Naša književnost

148 ; Књижевност

љубљански цензор, ограничени јансенист Павшек — „у Француској. проузроковала Волтерова сатира“.“)

Стихове, које је цензура пленила Прешерну, он је у рукописима потајно ширио и они су кружили не само међу интелигенцијом, . него и међу народом. Франце Кидрич наводи мишљење савремени ка, по коме наш песник „није био човек коме би недостајало спе собности да своје мишљење упркос цензури посредно изрази“ и „цензура није могла да науди духу тога песника“.55) Према тврђењу савременика, Прешерн се већ око 1836 године придружио тајном демократском и антиапсолутистичком друштву, које се у његово време, по италијанском узору, формирало и у Љубљани и у коме су вероватно расправљали о политичким, филозофским и културним питањима, по којима метерниховска полиција, наравно, није допуштала јавну дискусију.)

Круг око „Чбелице“-, чија су душа били Прешерн и Чоп, био је у суштини напредан словеначки политички круг. Познато је да су у условима предмартовског апсолутизма У Аустрији, Пруској = лругде, литерарни кружоци и групе уопште, у неку руку замењивали по“ литичке странке. Смоле, који додуше сам није имао песничког дара, али је Прешерну политички несумњиво био најближи човек, и кога је аустриска полиција још као дванаестогодишњег дечака имала на списку револуционарних франкофилских елемената, наменио је цео свој иметак за оснивање словеначког издавачког друштва. То друштво је, између осталог, имало у програму и издавање словеначког политичког и књижевног листа, чији је уредник требало ла постане Прешерн.

Кад је Прешерн 1846 године, пошто је због својих слободоумних принципа морао да чека пуних четрнаест година, ипок добио адвокатско место у Крању, он је међу владајућом реакцијом убрзо постао познат као „лукави“ правни заштитник сељака и других угњетених слојева. "Што се тиче народа, Прешерн је и у свом професионалном послу остао веран речима које је 1835 посветио пријатељу Лашану, кад је овај одлазио на службено место у Долењску: »Магиј зе агифе уојко, ђоф ти Бгатђа ргам1с!«87)

Са тих неколико речи Прешерн је за дуге деценије унапред оцртао ли« словеначког интелектуалца-демократа, који не сме да се претвори у прирепак сеоског магната, ного, пошто потиче из нарсда, треба да брани народ и да служи народу.

Погзија Франца Прешерна, пуна живота и закорењена у народу, није одговарала словеначкој друштвеној реакцији, ни у песне-

ва) фФ. Кидрич, Прешерн, | књига.

65) Кидрич, Прешерн, ПН књига, стр. 247. .

вв) Кидрич, Прешерн, Ш књига, стр. 105 и 279.

67) Чувај се друштва вукова, буди му (народу) одбрана права!