Naša književnost

Франце Прешерн — песник и мислилац 149

ково време ни било кад доцније. Тој реакцији биле су потребне шупље, звучне, бесадржајне фразе да с њима прикрије своју противвародну и антинационалну суштину. Зато Прешерн код словеначке буржоазије заправо никад није био у милости. Његове идеје нису биле њени „идеали“, сизале су далеко преко ње и њених културнополитичких домета.

Политичком и културном нивоу и тежњама конзервативног сло: веначког малограђанства одговарали су у Прешерново доба БлајБајз и Косески, први као политичар, други као стихотворац и аутор кадувених црно-жутих ода и бесадржајних пригодница.

Клерикална реакција старијег и новијег времена одбацивала је Прешерна због његове слободољубивости и истинске напредности; Плитки словеначки либерализам замерао му је недостатак „позитивних идеја“. Новоилирска илешичевштина, која се после Првог светског рата повампирила у антидемократском, профашистичком југословенском унитаризму, одрицала је Прешерну било какву заслугу за словеначки народ и за југословенство, настојећи да га еведе на степен пригодничарског песника љубавних стихова.

Пошто није могла просто ћутке мимо њега, словеначка буржоа-

звја претворила је Прешерна у мртав споменик, у бестелесног рокољуба. Али Прешерн је био, како је рекао Цанкар, израз оног великог живота који стреми у будућност и који га је изабрао за свој са> суд.65) Зато су баш словеначке народне масе биле онај који је први нризнао Прешерна за свога. И док су у народу остали без одјека ктупљи стихови конзервативно-словеначког песниковања, међу сежанима се већ 1848 године преносио глас о ученом доктору, који слаже песме против господе.е) Велики део Прешернових песама прешао је тако потпуно у својину народа да се сматра народним. Све што је у столећу од Прешернове смрти на овамо проистицало и остало стварно повезано са словеначким народом, тежило његовом напретку, све се то оплођавало и духовно богатило на Прешерковим стиховима: Левстик, четворица великих песника словеначке модерне, Кете, Мурн-Алексаидров, Цанкар и Жупанчић, омладина из словеначке национално-револуционарне организације „Препород“, која је у годинама пре Првог светског рата најтешње сарађивала са есталом југословенском револуционарном омладином, све до словеначких комуниста, који су с Прешерновим стихом посветили резолуцију свог Првог конгреса.

У великим данима Ослободилачког рата 1941—1945, књижица Прешернових поезија или свешчица његових стихова преписаних незграпном руком, нераздвојни су пратиоци словеначког партизана, радника, сељака, народног интелигента, и у тренуцима најтежих искушења свег усне су понављале за њим:

#5) Прим. Иван Цанкар, Збрани списи, Х св, стр. 325. "") Упор. Ј. Трдина, Дела [ св. Љубљана 1946, стр. 192.

4 у

па

и. ин

ИЕ.