Naša književnost

Савремени проблеми у „Хамлету“ . 213

освету, одлази на пут у Енглеску и, вративши се (у У чину), пристаје на двобој. Тек у последњем тренутку, смртно рањен, убија злочинца.

Одлагање акције свакако претставља битну црту хамлетовштине и полазну тачку за дубље изучавање те појаве. Остављајући то за доцније, позабавимо се најпре питањем: шта је Шекспир хтео с приказивањем таквог типа, дручкије речено: шта је основна идеја „Хамлета“»

Из претпоставке да је суштина хамлетовштине у недостатку способности за дело природно произлази да је Шекспир у свом „Хамлету“ приказао човека с маном, једну врсту негативног идеала, пример за застрашивање. Ма колико то чудно изгледало „наивном“ гледаоцу, међу ученим коментаторима такво схватање има ватрених присталица, почевши од немачког преводиоца Шекспира А. В. Шлегела па до савремених енглеских шекспиролога Довера Вилзона и Гренвил-Баркера.

Можда је најоштрије формулисао то гледиште немачки књижевни историк Г. Г. Гервинус. По њему, Шекспир у „Хамлету“ велича активну природу тиме што слика њену супротност. Други изражавају исту ту мисао са још више идолопоклонства, тврдећи да се песник ту „диви активним господарима човечанства“ (оксфордски професор сер Волтер Роли), или с више психопатолошке стручности, налазећи да је хтео да створи „јунака који пати од душевне немоћи“, за разлику од душевно моћних као што је Фортинбрас (Д. Вилзон).

Разуме се да сви ти аутори илуструју своја тврђења цитатима из самог дела, ефектно осветљеним и разјашњеним помоћу знатне анализе и незнатног ретуша. Међу њима се најчешће срећу и највише истичу два места: Хамлетове речи о човеку с маном (1,5) и Клаудијеве рефлексије о колебању и одлагању (ТУ, 7).

Први цитат, Хамлетово размишљање изазвано пировањем Кла-

удијевим, пред очекивани долазак Духа, гласи (с небитним скраћењима): ·

А дешава се да о појединцу,

Због неке мане у природи му,

Због одвећ развијене склоности Што руши бране, куле разума,

Ил' неке навике.. о таквом, кажем, Што носи печат неког недостатка, Па биле му врлине иначе

Кб небо чисте, суд ће у целини Покварен бити оном једном грешком.

Те речи је и енглески глумац Лоренс Оливије ставио као пролог пред почетак свог филма о „Хамлету“, дајући им тако место и важност које им, по мишљењу присталица теорије о Хамлету као човеку с маном и о Шекспиру као глорификатору супротне врлине,

очигледно припада, ма да је аутор пропустио да их колико треба подвуче и истакне.