Naša književnost

Савремени проблеми у „Хамлету" | | 28

ми, још је у мени некакав мутљаг од савести“. Тек потсећање на награду, на кесу Ричардову отстрањује и последње скрупуле овог Хамлета међу плаћеним убицама. Ево њиховог дијалога:

Први убица: Где је сад твоја савест»

Други убица: У кеси војводе Глостера (Ричарда).

Први: Значи, кад он отвори кесу да нам да нашу награду, твоја "ће савест (ћу сопаслепсе) излетети.

Други: Не мари, нека иде. Мало их је или нимало који хоће да је чувају. з Први: А ако ти се опет врати»

Други: Нећу да знам за њу — она чини човека страшљивцем (1 паКез а тап а соагд).

Сличност са стихом из монолога „Бити ил не бити“ (Тћиз соп зсјепсе доез5 таке сомагаз ог из ап), како у мисли тако и у њеној формулацији, упадљива је и баца јарку светлост и на онај стих.

И сам Ричард, пробудивши се (у У, 3) из страшног сна у којему су му се појавили духови његових жртава, узвикује: „Страшљива савести (О сомага сопзсјепсе), како ме притискаш!“ па, храбрећи н себе, постиче своје присталице:

Нек душе нам сни брбљиви не плаше. 5 Е Савест је само реч за страшљивце (Сопзсјепсе 15 би! а мога (ћа! сојузга5 изе). Смишљена да се јаки спутају.

Нек јаке руке буду наша савест,

Мачеви закон наш.

Као што се види, проблематика „Хамлета“ већ је садржана У тим стиховима. к

Према томе, не свест о себи, већ о значају својих поступака, не мисао и размишљање уопште, него мисао и размишљање о томе шта ће наш чин донети, добро или зло, благослов или проклетство, награду или казну — то је, по речима Хамлетовим, узрок нашем колебању, одлагању, одустајању. То је, пре свега, узрок Хамлетовом колебању.

6 <

Али зашто Хамлетова савест изазива колебање баш при вршењу његовог главног задатка» Зашто баш то његово предузеће „губи име дела“, а не неко другоз Зашто му не застане рука с пером док пише смртну пресуду бившим пријатељима због далеко мање кривице, а застане рука с мачем кад свог смртног непријатеља затиче при молитви Зашто он, кад је у питању његова мајка, мора себе обуздавати да би му само „речи секле, рука не“, а кад је у питању Клаудије, он, обрнуто, мора себе корети што само „речима срцу олакшава“, а не делом>

Савест Хамлету не допушта, пре свега, да изврши смртну пресуду која би се заснивала искључиво на исказу Духа. Хамлет се пита да ли је тај Дух стварно оно за што се издаје, дух његовог оца, или