Naša književnost

| а ва а а Ра ба 5 5

ЉУБАВ |

Заборављајући куда ће и шта га чека, доктор-Иван је ишао мирно ходником према соби коју су им били означили за-вечерашњи конак. Најзад, нађе се пред вратима иза којих је већ давно, мора бити чекала Десанка.

Не двоумећи се закуца на врата. Чуо се њен глас:

— Слободно!

Иван уђе. Мали чирак са свећом остави на сто који је био насред собе.

— Добро вече, — проговори он и тек тада се окрену према Десанки. Она му отпоздрави и приђе му. Дотле је седела на ниској фотељи крај малог стола. На столу је горела петролејска лампа са штитом који је целу собу облачио у зелену благу светлост.

Пружила му је руку и привела га је сточићу на коме је горела лампа. Посадила га је у фотељу до своје и онда сама села.

Најзад, били су сами. Први пут после толиког времена били су очи у очи, без сведока.

— Зар ви још нисте легли2 — упита је Иван пошто су обоје дуго ћутали. Видео је да је кревет стајао размештен, спремљен за њих двоје. Скоро у истом тренутку устао је, пришао Десанки и загрлио је. Било му је необично што је све то тако једноставно и што се давно чекани тренуци тако природно испуњавају.

Тек кад је поново почео да посматра око себе и да размишља, кад је почео да милује Десанку полако, спокојно, приметио је како с њене стране нема никаква одговора. Њена глава уморно и без живота пала је на једну страну, коса јој је, расута, мртва лежала на његовој руци, усне су јој биле неме, без живота. Једном руком се ослањала на његову, јер ју је загрљај на то присилио. Друга рука је, међутим, као мртва висила низ њено тело. ЕУ

Иван ју је испустио из загрљаја и сео на столицу. Окренуо јој је леђа и није смео да дигне главу.

Она се придигла, поправила косу и такође пришла сточићу са лампом. Уморно се спустила у столицу. Глава јој је била обешена. Шаке је принела образима. Очи је покрила. Није плакала. Није било викаква покрета у њеном телу.

Тако су седели и ћутали Посматрао је око себе, хватајући се мислима за непознато место, као дављеник.

Била је то велика соба, препуна вратница. На првом уздужном зиду били су мали прозори са тешким зеленим свиленим завесама.

Га ћу ЗРЕЛИ ФЕЈ

бб асова