Naša književnost

Петар Јилемњицки 251

падом“. Јер како да се прежизи дуга, снеговима заметена зима и гладно пролеће2 Мато, главна личност овог романа, насликан уз извесне примесе романтизма, не може да сагради изгорелу кућу, туча му односи летину, и због тога мора да тражи посла у пилани (стругари).. Добро је кад још тамо има посла — криза још није погодила дрварску индустрију, али и то ће доћи ускоро...

И криза је-заиста и дошла, и у свету и у Чехословачкој, Као и у другим капиталистичким земљама, она је са собом донела обустављање једног дела индустриске производње, у конкретном случају, најпре у Словачкој; њене последице биле су незапосленост и беда радника и пролетаризованих сељака... У планинским крајевима Словачке, то се одразило обуставом рада у пиланама, стпуштањем радника и кириџија који превозе дрво; а у равничарским крајевима, обарањем цена пољопривредним производима. Међутим, државни лорески шараф не само да не попушта, него се, због смањених прихода од извоза у иностранство, још више стеже, и то на рачун сиромашног и средњег сељака и радника: немилосрдно се утерују заостали порези, шаљу „се егзекуције. у већ раније тешко погођена села... Одраз и слику те економске кризе видимо у два велика романа Јилемњицког — у Неораном пољу (1982) п у Комаду шећера (1934); само док је у првом приказиван живот у сиромашном кисуцком крају, дотле у другом видимо одраз кризе у Доњој земљи, међу крупним и ситним произвођачима репе. Јилемњицки је уочио катастроу Фалне реперкусије кризе у словачком селу и граду, и то узео као тематику За своја два романа.

План првог романа је веома широк. Није то само бедно и заостало плапикско село — то велико, необрађено поље, повитички и културно мртво, које треба будити и подизати, да би једном, социјално освештено, класно диференцирано, повело оштру борбу против зеленаша-кулака, као што су Магат и слични њему, против њихових помагача и савезника — клерикалаца, католичких странака око власти, с погрешно а добронамерно постављеном борбом неКао типична судбина пролетаризованог сељака Павла, Зузе и неколико других сиромашних сељака, него је ту и мала среска варошица, с трвењем политичких странака око власти, с погрешно а добронамерно постављеном борбом неколицине интелектуалаца-публициста против алкохола, који не могу да виде прави корен и узрок ширења алкохолизма управо у доба кризе, а то зато, што ле умеју да правилно политички мисле. У склопу друштвених и политичких прилика у варошици и у борби око отварања нових гостионица, видимо један Део оне политике коју су тада водиле владајуће странке у Чехословачкој Аграрна и Социјал- "демократска. Још више, право наличје грађанске, буржоаске демократије видимо у слици економско-лдруштвеног збивања у великом индустриском подручју Витковица и Моравске Остраве. Управни апарат грађанскоДемократске државе служи крупном капиталу — то је стварност која јарко бије из те слике; политички систем постојећих грађанских слобода у првој Републици стегонут је интересима буржоазије, интересима власника дивовских остравских и витковичких рудника, железара, челикана и других огромних предузећа и завода (сада подржављених). Насупрот њиховим тадашњим власницима, крупној буржоазији, издиже се све моћнија снага пролетаријата, који не могу, у његовој победоносној борби, скренути с пута разни реформисти и ликвидатори, издајице радничког покрета. Ту, у том великом радничком колективу, класно се освештавају и Павле и други радници са села; одатле,, под ру-

|