Naša književnost

252 Књижевност

КоБодством Комунистичке партије, настаје сабијање у један заједнички фронт радника и сиромашних сељака, и њихово колективно иступање и демонстрирање у граду против беде, незапослености и егзекуција. То су они нови орачи који повлаче прву бразду по неораној њиви словачког села; „било је то јољ слабашно свитање —- каже се у роману —- тамна сенка ноћи још се ваљала по давно неораном пољу...“ Дакле, ипак, бар слабашно свитање, очекивање новог дана и црвеног сунца, које ће се ускоро помолити на Истоку...

У предминхенској Чехословачкој најболнија тачка државне политике било је нерешено словачко питање — питање права словачког народа. Словачка буржоазија, на челу с Хлинкиним клерикалцима, поставља то питање у облику греузимања привредних и политичких позиција из руку Чеха, односно, као питање равноправног учешћа словачке буржоазије у привредном животу читаве Републике. У том смислу треба схватити оно мешетарење и надбијање цена око словачке „аутономије“, што је нашло свог одјекаиу Неораном пољу. У ствари, тако схваћена и постављена аутономија не решава основно животно питање радника и сиромашних сељака: питање хлеба, рада, праведне награде за уложени труд. [о питање може решити само коренита друштвена промена социјална револуција; она ће са собом донети и решење словачког националног гитања; тј. питања равноправног учешћа читавог словачког народа (а не само буржоазије!) у чехословачком државном животу. То решење никако се није могло наћи на линији буржоаског национализма, који је Хлинкине наследнике одвео на пут издаје и службе окупатору, него у радикалном друштвеном и политичком преображају, који је извршен у Чехословачкој од 1945 до фебруара 1948, и од фебруара до данас.

Петру Јилемњицком пошло је за руком да романом Неорано поље наслика ликове словачког радника и сељака у доба привредне кризе око 1930 године. Динамика и живост тих ликова и друштвених колектива сељака и ралника, села и града — чине највећу вредност овог романа. Трагична судбина сељанке Зузе, која умире при порођају као жртва сеоске надрилекарке, има у себи фине драматске и емоционалне квалитете; она је део опште слике бедног и заосталог сељачког живота. Роман је занимљив и у погледу композиције у њему се вишеструко разграната радња логично слива у један јединствен 33вршетак, тако да роман и, поред све разгранагости, чини јединствену, повезану целину. ~

Роман Комад шећера (1934, код нас превод у издању Матице хрватске, 1946) није тако усклађена целина — некуд је, да тако кажем, разливен и декомлонован. Не зато што му је материја сувише широка, што писац има амбицију да обухвати живот у граду и у селу, него зато што та слика није јединствено компонована, што се не види главна нит радње у роману, главна оса око које се све окреће. Основна тема је криза у крају произвођача репе у селу и на имању крупног поседника Чеха Јержабека. Писац је настојао да уз ту средину повеже и град — одјеке кризе међу незапосленом интелигенцијом, свршеним матурантима, а тиме је отишао некако сувише у ширину. Сељацима је добро родила репа, али шта им то вреди кад власници фабрика шећера диктирају ниске цене откупа! Цена шећера на светским пијацама је због кризе опала, па је требало оборити цене домаћег шећера, појевтинити производњу. Фабриканти то чине обарањем цена репи и снижавањем радничких надница; репу купују У првом реду од власника великих поседа, који помоћу напредније