Naša književnost

Белешке

ше брижљивости те су се нетачности дале избећи.

На пр. реченица „..где год станете, пуца зрно под ногама“ преведена је овако: „..Катог з[ор:, узе ројпо род постат!“, друга — „Чекај, да ли ЋУ да ти играм на свадбу» са „Росакаџ, ба 64 ђот суугај па зуаћ!“. Или „Он мисли о Јаблану и мејдану“ код њега: „Мјетоме пиз! 5е рјећејо зато окоВ Јабјат ап Бкођогђе.“ У Домановићевој причи „Гласам за слепце“ стихови народне песме „Кад се шћаше по земљи Србији = по Србији

земљи да преврне..“ преведени су слободно и рогобатно: „Ко роузоф зе ро дедећ згбак! — Зи 2асеја -је уејаја.“ Даље, реч „чељад“ преводи са „жене“, „ејвала, вала“ — са „хвала' и др.

Ови, и слични примери, показују да је била потребна савеснија контрола превода.

М. Ст.

УЗ НОВО ИЗДАЊЕ „ПЕСАМА“ ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА

„У издању београдског издавачког предузећа „Просвета“ изишле су недавно, у избору Чедомира Миндеровића, „Песме“ Војислава Илића. Међу оригиналне песникове стихове Ууврштена је и песма „Шпанска посла“.

КРОЗ ЧАСОПИСЕ

Познато је међутим да ова песма није оригинална. О томе се још 1907 г. водила дискусија у „Бранкову колу : тврдило се да је песма уствари препев једне Пушкинове песме. Доцније је међутим утврђено да је за узор Војислављевој песми послужила) пародија „Желание битиљ испанцемђљ“, која се приписује Алексеју Михаиловичу Жемчужникову, једноме из групе песника који су се потписивали заједничким _ псеудонимом: Кузма Прутков. Прва строфа рускег песника гласи:

Тихо надљ Алђхамброн Дремлетђ всељ натура, Дремлетђ замок Памбра, Спит Естрамадура.

Прва строфа Војислављеве песме гласи:

Мир је над Алхамбром, Спава сва натура, Спава замак Памбра

И Естрамадура.

„Од шест строфа, четири су буквални превод или блиска прерада пародије Жемчужникова.“ Према томе, ову песму није требало уносити међу Војислављеве оригиналне песме. Ђ.

Г. Б. ШО О ЛИСЕНКУ

__ Велику начелну дискусију о основним биолошким; проблемима, која је вођена пре неколико месеци У СССР-у, идеолози буржоазије су искористили у пропагандне сврхе про-, тив науке социјализма. Нарочито У Енглеској и Америци, та дискусија о основним проблемима науке прихваћена је као средство да се, у области идеологије, против земље социјализма распире сва непријатељства и клевете, који чине духовну надградњу и пропаганду Маршаловог плана, Атлантског плана и осталих империјалистичких махинација.

__У земљама западног света, дошло је до читавог низа разноврсних ре-

бКњижевност

акција. Између осталога, из почасног чланства Академије наука СССР повукла су се два научника са запада, Американац Х. Ј. Мелер и Енглез сер Анри Дел.

Нећемо, на овом месту, улазити У нападе, пуне мржње, који, место научних аргумената, шире клевете, са циљем да у империјалистичким земљама од научника створе услужна инструменте у једном прижељкиваном рату против СССР-а и земаља нове демократије. Цитираћемо само чланак Г. Б. Шоа „Пометња око Лисенка“, објављен у лондонском „Гађошт Мопећу“. :