Naša književnost

Десанка Максимовић: Отаџбина у првомајској поворци 307

Сваки што ту иде понешто зида, понешто ствара, сваки је по један од темеља.

Сваки што ту иде по једна је нада, сваки по једна узданица.

Сваки препреку, отпор свлада, земљи поклања занос млади. Свакоме бије светлост с лица

као да сунчеве дворе гради.

Мравињаци ће израсти у дворе пуне ватара,

пуне звезданих одблесака. Сваки што ту иде чврста корака од кровињара градове ствара.

Калеми свуда ће нићи питоми украј пута место дивљака.

Сваки што ту иде накалемиће

по сто чокота, сто винограда, 4 сто воћњака.

Сваки што ту иде једна је нада.

Сви што ту иду знаће да претворе речне матице у руке дива,

у крила јака,

у живе воље.

Светлошћу и а обасјаће све до последњих заселака.

И биће сваког дана све боље.

Десанка Максимовић