Naša književnost

СТРАШНИ ДАН

„...После разбијања штаба југословенских партизана од стране немачких падобранаца, у моменту када је народноослободилачки покрет у Југославији преживљавао тешку кризу...“

(Из писама СКП(6))

„Мој мили брате, алај удесисмо падобранске скакавце! Богме су запамтили Дрвар!“

(Изјава Милоша Кече, старијег водника М! личке бригаде) %

— Па шта оно рекосте: зашто сте дошли до мене» — најзал отворено упита Војко излазећи из зграде Окружног одбора, а видећи већ одавна да двојица сељака нешто мрсе и заобилазе баш оно најглавније. ; |

— ХМ, па ето, велимо, опет је најбоље да човјек дође код свога комшије и да речемо... ла ми смо ти као нека својта... ту ће га најбоље насјетовати — поново започе онај ниски мрки сељак у ње мачком шињелу, поклопљен модрим шеширом, а све једнако гледајући у земљу као да отуд чита и сриче своје искидане и замршене реченице.

Његов пријатељ, необријан дугајлија у кусом кожуху, само плашљиво кашљуцну и кратко додаде, не обраћајући се ником:

— Лако се данас настрада.

— Па ви би то, како ја видим, некуд према Грахову, Книну, куда лиз — стаде да нагађа Војко, трудећи се да по изразу њихов лица утврди је ли погодио што треба, али ни то није ишло без тешкоћа. У Дане, онога нижег сељака, лице је тешко било сагледата због клемпавог шешира и оборена погледа који је нешто крио. Дугајлија Драган, опет, осим зечије опрезности и забринутости није ништа друго ни показивао на свом уском чекињастом лицу.

— Па да, може се, одлазе људи... и на Грахово, и према Книну и У.... Отиш'о би човјек куда ти драго, кад му се занужди....

_ Драган само маче раменом: можда је тим покретом забацивао десну порамицу кожуха која му је стално клизила низ мршаво 060рено раме, или је изражавао своје одобравање уз Данину изјаву да би човјек заиста отишао „куда ти драго“. Тек на крају и он рече:

— Како да не би, брате» Е

Неколико тренутака ишли су ћутке пошироком улицом Дрвара која је, пуна партизана, омладине и товарних коња, својом живошћу и грајом чудно одударала од низа замрлих „Шипадових“ зграда без прозора. Својим предугим шињелом Дане је скоро чистио ули-