Naša književnost

ПН РВИ рт

Бора Дреновац: 30-годишњица Комунистичке партије 279

ности тога периода, онда се несумњиво мора доћи до закључка да нису. КИЈ је била једина у читавом низу компартија поробљене Европе која је тај свој дуг у потпуности и часно испунила. То, разуме се, није случајно. Ко год би покушао да ту чињеницу објасни било каквим објективним узроцима, тај би несумњиво запао у фалсификацију и мистификацију стварне историје. Чињеница да је Југославија била једина земља у поробљеној Европи у којој се у току рата победоносно развила народна револуција, с КПЈ као неоспорвим и јединим руководиоцем, — та чињеница има своје објашњење једино и само у јасној и доследно револуционарној линији КИЈ. Суштина линије КПЈ у току другог светског рата је у томе да је она одлучно развијала Народно ослободилачку борбу као основну битку између револуционарних и реакционарних снага у нашој земљи, при чему је ток догађаја нужно присиљавао све друштвене снаге да се на делу изјасне ко је за, а ко је против ове борбе. При томе КИЈ није имала никаквих илузија у погледу буржоаских ислитичких партија. КПЈ је у потпуности схватала класну условљеност и неминовност издаје Народноослободилачке борбе са стране буржоазије и свесно ишла на то да се издајничка буржоазија у пракси, у борби раскринка и изолује. КПЈ је свесно повезивала процес ослободилачког рата с народном револуцијом, знајући да ће степен активности широких народних маса, њихово јединство и од-

лучност у тој борби од тога само поргсти. О томе је писао друг Тито:

„-Позвати само народ у борбу против окупатора, а не дати му истовремено да разумије да ће се том борбом уједно постићи нешто ново, много боље, да се више неће вратити старо, — тако не би било могуће покренути све народе у ту борбу, нити тако широке масе народа заинтересовати за њу, нити би се могло у њој издржати до краја, тј. побиједити.“

м Решавајући кроз Народноослободилачку борбу основно питање социјалистичке револуције — питање власти — КПЈ је знала да чврсто окупи око себе најшире радне масе, да створи чврст савез радника и сељака, који је још у току рата добио своју политичКу и организациону основу — Народни фронт. Захваљујући свему томе КИЈ је још у току рата постигла одлучну победу у земљи.

На тај начин је КИЈ, повезујући национално ослобођење с револуционарном борбом радних маса и борбом за решење националног питања у Југославији, испунила и своју националну улогу и одговорила својим интернационалистичким обавезама.

Данас је потпуно јасно да су услови 32 широку револуционарну борбу и развој ослободилачких покрета постојали и у низу других земаља поробљене Европе, Оно чега тамо није било, то је чврст и одлучан курс компартија тих земаља да прихвате оружану борбу као основни облик борбе у датим условима, с јасно постављеним циљем, борбе не само за национално ослобођење, већ и против пов-