Naša književnost

5)

ЦИА И И о се а а Пе МИ

У ЕР

326 Књижевност

ћа, Ј. Поповића и М. Богдановића у серији „Огледи из књижевности“ коју је почела публиковати „Просвета“, поглавито за упо требу у школи, као и један есеј у издању „Матице српске“ (Ж. Милисавац: „В. Стајић“). |

У књижевним часописима и листовима, касни у дневној штампи, писци Србије су живо сарађивали. Али се и ту мора констатовати да се у прилозима кроз које се та сарадња манифестује ни ове године нису сретала дела од замашнијег подухвата, од ширега даха. У прози, то су највећим делом кратки, могло би се скоро рећи фрагментарни приповедачки потези, или литерарно-репортажни снимци из наше стварности. Изуветак би, донекле, чинили неки прилози Ива Андрића, који се могу гледати и као елементи за роман, као и нешто разрађенијих и шире замишљених новела не ких младих наших писаца (4. Вуковић, М. Ражњатсвић, и др.). У поезији, лирска песма краткога даха још увек доминира. Изузетак би био у неким покушајима да се сагради поема (напр. Оскар Давичо). Ни у часописима нема још увек ни трага од драмских окушавања. Критика је у часописима остала исто онако недовољна и нередовна као што је био случај и ранијих година. Додуше, уред» ник часописа „Књижевност“ показује очигледан напор, и у томе напору постиже већ и неке резултате, да рубрику критике, у свима њеним облицима, од кратке рецензије до разрађене критике, систематскије организује. Делатност наших главних критичар“ углавном се данас примењује у сарадњи на „Књижевним новинама“, где се критика више и редовније, иако још недовољно, појављује и дејствује. Кад је реч о „Књижевним новинама“, треба констатовати да далеко претежни део терета сарадње у њима узимају на себе чланови и кандидати Удружења књижевника Србије. Не би било претерано рећи да су ови уствари и омогућили појаву овог значајног књижевног недељника и да су, према томе, највише помогли Савезу писаца Југославије да овај свој орган покрене и одржи. У току прошле године јавља се у часописима и листовима и један нов вид критичког расправљања књижевних проблема: полемика. Иако се не би могло рећи да је она већ добила правилан и довољно принципијелан тон, несумњиво је да је побудила интерес код читалачке публике и да би је требало неговати као једну даљу могућност да се важнија и замршенија књижевна питања дескутују. Кад је већ реч о сарадњи наших писаца у књижевним часописима, треба учинити још једну констатацију,. У току прошле године покренуто је више нових, нарочито омладинских часописа, пре свега намењених сасвим младим писцима и књижевним почетницима. Неки од њих су се јавили у нашим важнијим културним центрима у провинцији. Наш је утисак да се писци нису довољно заинтересовали за те нове часописе и да нису показали довољну, а врло потребну вољу да им и својом сарадњом помогну и да их подрже у њиховој намени да послуже подмлађивању наше литературе. :

слаљиау