Naša književnost

И и МЕРИ МИ

Ки ва пари ас љ 5 азота. вам тежа Са 2

а аи

ИЗВЕШТАЈ СЕКРЕТАРА УДРУЖЕЊА ОСКАРА ДАВИЧА О РАДУ У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ

У овом извештају треба изнети успехе и недостатке нашег заједничког рада у току минуле године. Према томе, тај текст може сумарно да обухвати активитет Удружења књижевника Србије у раздобљу које је историски обележено Петим конгресом КИЈ пи, Другим конгресом КПС. Овом приликом не можемо се упустити у подробнију анализу на основу које би се видео огроман значај М конгреса КИЈ за изградњу социјаливма у нашој земљи, али и за даљи развој наше књижевности, за њену правилну идејну усмереност и квалитетни успон. -

Недавни [1 конгрес КПС потврдио је, у шестомесечној пракси, повремену правилност историских одлука М конгреса и општег курса политике наше Партије, на свим подручјима, па и у домену уметности.

У временском периоду трудбеници ове земље с успехом су завршили другу годину Петолетке, испунивши и пребацивши задатке које је поставио План, упркос неочекиваним сметњама пред којима су се нашли од часа кад је отпочела клеветничка кампања Информбироа. Беспринципијелна и контрадикторна бука подигнута изван наших граница очигледно није била сама себи циљ. Јавивши се у први мах у левој међународној штампи као „критика“ уперена против руководилаца наше Партије и државе, прави смисао Резолуције Информбироа испољио се убрзо економским санкцијама земаља народних демократија директно уперених против изградње социјализма у ФНРЈ. Али не само у економским санкцијама већ и у другим, па и у културним. То се манифестовало једностраним кршењем културних конвенција, као и обустављањем превођења свих дела живих југословенских аутора, иако су за то биле узете обавезе и утврђени рокови. Пеоследицу те хајке претставља и оно недостојно прећуткивање у реферату који је прочитао Фадејев на међународном конгресу културних радника за одбрану мира одржаном у Вроцлаву прошлог лета, улоге и доприноса ствари мира наших књижевника и културних радника како током рата, тако и сада у послератном периоду. Број наших књижевника палих на бојним пољима или по нацистичким и фашистичким логорима врло је велик и он показује да наши писци никад ни у најтежим часовима по своју земљу нису хтели да одвоје своју судбину од судбине и борбе свог народа. Ни за време рата, кад су многи од њих као борци прешли свк, фазе ослободилачке епопеје нашег народа ни сад кад књижевним средствима настављају борбу