Naša književnost

ННВ И о ЕН

Оскар Давичо: Извештај секретара Удружења 5 335

противу империјалистичких потпаљивача новог рата они не пре: стају да се залажу за исте идеале слободе угрожене заверама против мира и ратнохушкашким кампањама људи типа Черчила и америчких финансијских магната. Наши су писци спремни да бране мир свим средствима и они га бране, спомињао их Фадејев или не, признавало им се то или не, јер они могу бити, по самој природи ствари, само на страни демократије и социјализма, а то значи и мира.

Тешкоћа у којима се нашла наша земља нису ни за тренутак уздрмале веру у социјализам и радни елан наших људи. Само наша југословенска КП на чијем је челу друг Тито, само наша радничка класа, наше задружно и радно сељаштво и наша интелигенција могли су да одоле и не само да одоле свим сметњама него и да их савладају и превазиђу, улажући невиђене напоре и збијајући се још чвршће око ЦК Партије, око његове високо принципијелне заставе борбе за правилне другарске у пуном смислу речи човекољубиве односе између социјалистичких земаља. То је пут који су прихватили наши.народи, то је пут наше слободне, независне ФНРЈ.

То је пут којим су пошли сви наши књижевници, с изузетком издајника Теодора Балка, који данас из иностранства пљује по ономе што је јуче још, у земљи, хвалио. Може ли бити књижевник — градитељ душе и савест народа — онај који је спреман да дигне сидро и одједри при појави првих облака Може ли да се вине до поимања путева народа који је стекао слободу у крвавом боју, жељан да је учврсти и изгради, решен да ни под коју цену не скрене с пута борбе за пуни расцват слободе, човек који под маском интернационализма брине у суштини само неке своје ситне куферашке бриге2

Схватљиво је да народни писац не стаје само код примања о коме је реч, иако је очигледно да он мора прво сам да схвати, и то дубоко и свестрано, сву сложеност видова у којима се манифестују основни проблеми епохе и да сагледа изукрштеност стаза које воде решењу у смислу тенденција развитка. Он га мора схватити до краја што је год могуће више.и пуније и садржајније, Али тек тад настаје његов прави посао. Књижевник је човек посебне врсте акције: уметничког деловања путем писања. Он формира душе људи, он помаже стварању карактера и животне лепоте свог доба. Он их формулише. Извршење тог задатка могућно је само књижевнику до у корен повезаном са својим народом, једно с њим у добру и злу да би имао очи за његову стваралачку и јуначку лепоту, рез те лепоте немогућно је видети и схватити лик нашег ч0века ни душу савременика. Реч је о најбољим људима наше земље. Реч је о томе да их буде све више.

Међу књигама објављеним ове године, јавила су се и дела која приповедају или певају о том нашем савременику, с којим ј“ дивно и поносно живети раме уз раме.