Naša književnost

баснописац остао веран својим ранијим начелима, а форма басне пружала му је могућност да та начела свестраније изрази.

Мотиве за своје басне Крилов је налазио у свим друштвеним слојевима ондашње Русије. Нарочито се истичу оне басне у којима је оштрица статире уперена против лажног правосуђа и корупције вишег и нижег чиновништва, против самовоље великодостојника и лицемерја императора. Поразна карактеристика тадашњег руског суда што ју је Крилов дао у басни „Сељак и овца“ може се схватити и као карактеристика свега кметовског система. Лисица-судија_ осуђује на смрт овцу због тога што је тобож појела кокоши, с тим да јој се „месо преда суду, а кожу да јој узме тужилац“. И ова басна — као, уосталом, и све друге Криловљеве басне са сатиричном нотом — исечак је из живота, реалистична слика у којој је до најситнијих детаља све животно истинито и убедљиво. Цела басна је жива, реалистична слика суднице онога времена, сатирична комедија кондензована у неких тридесетак стихова. У лику лисице није тешко познати руског судију из кметовског времена, не само по поступку и гестовима, већ и по судско-административном језику и стилу којим она изриче пресуду и који још комичније делује каб контраст простонародном говору сељака-тужитеља.

Једна од најоштријих Криловљевих сатира је басна „Шарене овце“ настала поводом чишћења Петроградског универзитета 1821 г ). Пола века цензура није дала да се појави та басна у којој је у лику лава претстављен цар Александар |, у лику медведа — гроф Аракчејев, творац војних насеља, један од главних стубова реак; ције, сиров и безобзиран, а у лику лисице — лукави и префињени министар Голицин. Лав сазива свет да би се донела одлука како да се истребе шарене овце (нелоћудни професори и студенти), а да

пе то у исто време буде „правосудно“. Он треба да их се ослободи, а ипак да „сачува у свету своју славу“: Лав се жали својим саветницима да „сваки пут кад види шарене овце, по цео дан пати од очи Ту“ и да ће сасвим ослепети, ако се овако продужи. Медвед даје без околишења савет да се овце просто подаве, јер њих нема к). да жали. Видећи да је лав намрштио обрве, лисица смирено саветује да се не прогоне та „јадна створења“, већ да им се да ливада, а пошто нема довољно пастира, нека лав нареди да их чувају вукови, па ма шта да се деси, лав ђе бити по страни. Победио је савет лисичин, а што је главно, касније, кад је остало врло мало оваца, међу животињама су резоновали да је лав добар, али да су вуци зликовци:

Све Веће тад је лисици за право дало,

Те срећан обрт узе после цела ствар: Од шарених да оста једна бар! Но и других оста мало.

А какве гласе шириле су звери тада» Да лав је добар, ал' од вукова се страда. =