Naša književnost

514

то је одговорио одлучно у име наших народа, у своме експозеу, 31 марта 1947 године, у Народној скупштини: „Зар ми као народ који зна шта значи страдање да останемо на све то пасивни и зар може да нам се замјери што нисмо могли мирно гледати како албански народ, напуштен од свију, гладује и умире, да би лакше могао постати, по њиховој замисли, њихов плијен> Ми то нисмо могли и ми смо помогли албанском народу колико смо могли и ако буде требало још ћемо му помоћи.“

Други проблем који је нарочито рељефно _ изложен на конкретним чињеницама и на многим досад непознатим документима јесте питање односа између социјалистичких земаља. (

Послије другог свјетског рата читав низ земаља истргао се из ланца капитализма. На истоку и југоистоку Европе створене су народне демократије, земље које заједно са СССР-ом чине фронт социјализма. Самим тим поставило се питање које раније није постојало — питање односа међу тим земљама. Досадашња пракса је показала да ти односи нијесу онакви какви би требало да буду међу социјалистичким земљама. Тако су у привредним и другим областима владали односи као међу капиталистичким земљама. На примјер, трговало се на принципу да се прода што скупље, а купи што јефтиније, што значи на штету једне од социјалистичких земаља; погледи на привредни развитак и развитак производних снага базирали су на буржоаским _ теоријама по којима би наша земља имала да буде аграрни привјесак развијенијих индустријских земаља социјалистичког фронта. Наша Партија није се могла са свим тим мирити, јер она стоји на становишту _ равноправних _ односа не само између комунистичких партија, већ исто тако социјалистичких земаља, тј. — како је рекао друг Моша Пијаде — „на гледишту да је немогуће те односе поставити на темељ наређивања и слу-

шања“. Наша Партија је, дакле, то.

ново питање које се појавило у пракси комунистичких партија и социјалистичких земаља поставила,

БР РАИ АИ у Мег, за –# ЧИ . ПР И а Ба а И И

Књижевност

(борила се за његово правилно рје-

шење, а сама на пракси показала како се оно правилно рјешава.

У привредним односима наше земље према Албанији наше руководство није се држало уобичајених односа какви постоје између двије капиталистичке земље, или између капиталистичке и социјалистичке земље.

Односи наше државе и Албаније били су сасвим другог карактера. То је нешто ново у пракси социјалистичких земаља, и може да послужи као примјер за рјешење тога питања. Између осталог то се огледа и у томе што је наше партијско и државно. руководство несебично давало сву могућу подршку и помоћ Албанији да развије своје снаге, а није постављало никакве услове нити тражило гаранције за накнаду те помоћи. Тако су Уговори или споразуми са паритетним обавезама у заједничким друштвима још из 1946 год. имали за циљ да путем помоћи у разним видовима изведу албанску привреду из њене заосталости, ојачају и развију производне снаге. На примјер, у Друштву за истраживање нафте, у коме су све вриједности унете од стране ФНРЈ књижене као удио Албаније, влада ФНРЈ није учествовала у добити. Наша влада је помогла влади НР Албаније да се подигне прва жељезничка пруга, низ предузећа и фабрика због чега је често долазило у питање правовремено извршавање задатака нашега Плана. Такав је случај био са жељезаром у Зеници која је прекинула производњу за пругу Шамац— Сарајево, а производила 32 изградње „Албанске жељезнице. У буџету за 1947 год. предвиђено је у корист Албаније 2 милијарде динара. 12 јуна 1947 год. тај кредит је дат, а да није предвиђено када ће и под којим условима бити враћен. На сједници Координационе комисије албански претставник Кичо Нђела, у име своје владе, тражио је да се у буџету за 1947 год. не наведе та помоћ, јер је „незгодно показати албанском народу да се већи дио буџета састоји од југословенске помоћи“. _Рамадан Читаку, министар финансија Н. Р. Албаније. изјавио је фебруара 1948 у Народ-