Naša književnost

с ~

Нове књиге

шке по инспирацији и по идејноуметничким тежњама, остале су, као и његови почетнички стихови, ивеће гајено у стакленим баштама, без и једног јединог даха истинског живота. И сам Метерленк осећао је (и о томе писао у једном предговору) да у његовим делима има много „опасних наивности“, „непотребних сцена“ и да му лица помало имају „изглед глувих месечара, који се стално отимају од мучног сна“. Ту је стварно много зачараних замкова, симболичних кључева, голубова, стереотипних старинских обрта, вулгарних љубавних уздисања, свакојаких наивности с високим претензијама на загонетанн и скривен смисао.

У зрелим годинама свога стварања Метерленк је, продубљујући симболистичку концепцију књижевног стварања, поставио себи задатак да буди успавану доброту људске душе. Три драме из тог периода, Монеан- Ва назн | Илеасв а пива и Марија Магдалена, постигле су светску славу. Но широку популарност Матерленк је стекао тек својим популарно-филозофским студија-

519

ма о животу пчела, мрава, термита и мишева, Писао је такође и филозофска дела с племенитим хуманим тенденцијама, али без јасних сазнања и концизног излагања (Благо сиромашних, Мудрост и судбина, Смрт).

Књижевно дело Мориса Метерленка, освештано Нобеловом наградом 1913 године, једва да ће преживети смрт његовог творца. Оно је, као и Вајлдово и Гурмоново, као толика друга, сведочанство о једној племенитој енергији и уметничкој способности, која се, заведена декадентним стремљењима, трошила у настојањима која гуше и убијају стваралачки таленат, јер га одвајају од истинског врела књижевности: самог живота.

Колико је улазак Метерленка у књижевност био поздрављен бучно, толико је његова смрт, и у француској књижевности којој је посветио цео свој живот, остала без одзива. Зар се у томе не би могао, баш стилом и језиком Метерленка, творца симболистичког театра у Француској, видети неки смисаог У

Е. Ф.

НОВЕ КЊИГЕ

В. И. Лењин: Шта да се радиз> Горућа питања нашег покрета. Излање: Култура. Библиотека марксизма-лењинизма. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 216. Цена 16 динара. Ј. В. Стаљин: Анархизам или социјализамг Друго издање. Библиотека марксизма-лењинизма. Изда-

ње: Култура. Београд, 1949. Ћири- .

лицом, страна 72. Цена 9 динара. Максим Горки: У свету. Дела, књига ХУП. Превод у редакцији Марка Видојковића. Издање: Култура. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 324. Цена 45 динара. Максим Горки: Моји универзитети. Дела, књига ХУПЕ Превод у редакцији Марка Видојковића. Издање: Култура. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 240. Цена 38 динара. Оноре де Балзак: |Филозофске приче (Шагринска кожа, Еликсир дугог живота, Непознато ремекде-

ло, Мелмот покајник). Превео д-р Душан Милачић. Редактор Никола Банашевић. Издање: Култура. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 512. Цена 60 динара.

Михаил Бубјонов: Бела бреза. Роман. Превела с руског Танкосава Кашиковић. Редактор Милица Царцарачевић. Издање: Просвета, Совјетска књижевност, књига 20. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 408. Цена 55 динара.

Историјски архив Комунистичке партије Југославије. Том |, књига [,. „Борба“ 1941. Издање: Историјско одељење Централног комитета КИЈ. Београд, 1949. Ћирилицом, страна 392. Цена — динара.

Совјетски филм. Зборник совјетских чланака са многобројним илустрацијама. Издање: Друштво за културну сарадњу Југославије са СССР. Београд, 1949. Латиницом, страна 72. Цена 20 динара.

ћу