Naša književnost
УЗ ПРИЛОГ У ОВОМ БРОЈУ
~
АНА
Изгледа као лепа сељанка, са тамном, глатком косом, која је на потиљку везана у пунђу и која је свакако проседела од како је нисам видео. Рекло би се да јој очи иду на косо, када, због кратковидности, зажмири. Уме по мало подругљиво да се смеје, као безбрижно девојче; при томе се по цртама на лако отвореним устима виде патње које је преживела у стварности и у часовима када сама ствара.
На периферији Париза, у једној кућици на Монружу, куда је са децом и књигама побегла од Хитлеровог фашизма, видео сам је 1934, задубљену у ново дело које је писала против фашизма. 1928 добила је, као двадесетосмогодишња, тада још потпуно непозната песникиња, Клајстову награду, — која одговара француској награди Гонкур, — и која ју ја преконоћ ставила у ред првих немачких писаца. Дело које је тако високо оцењено, њен први роман, звало се „Побуна рибара св. Варваре“; ту сега приповедачком чврстином, дубоком интензивношћу и у збијеној атмосфери приказују живот, жртве и борба једног рибарског села. Појављује се затим књига „Другови“, у којој се описују револуционарна средина Шангаја, Рима, Берлина и Пеште, опасности које су јој претиле и солидарност којом је одисала. Већ је борба бечког радништва из године 1934 против Долфусовог клерофашизма описана, под насловом „Пут кроз фебруар“, у париској емиграцији. Следује затим „Уцена“, где се приказује сељачка средина у Немачкој и описује како се зачиње и расте фашизам у свести непросвећених немачких маса. Долази затим роман „Спасење“, нови „Жерминал“, где се приказује како је, после страховитих патњи, спасено седам рудара, који су били затрпани у шахту. Али спасено чемуг Да би искусили беспослицу, кризу, сва унижења и сву беду који воде фашизму.
10 К њижевност
ЗЕГЕРС
Када је Хитлер у свом разбојничком походу ушао у Париз кроз Лук Победе, Ана Зегерс побегла је преко океана. Живела је и деловала у Мексику као уметница и борац. Тамо је написала и роман „Седми крст“, који и наши читаоци знају из српског превода. Није то само дело велике немачке прозе, него је, у исти мах, и уметнички покушај да се радничкој класи света и свим напредним људима покаже шта се десило у оној земљи и са оним народом који је, како је изгледало, потпуно подлегао фашизму, а у коме су ипак, — упркос паклених фашистичких концентрационих логора и прецизне апаратуре гестапа, — деловали и жртвовали се усправни антифашисти и прави комунисти,
Приповетка коју доносимо у овој свесци узета је из књиге новела „Излет мртвих девојака“, која је такође у Мексику написана. Она нам даје само један мали исечак из дела уметнице. Од своје прве књиге: па до данас, Ана Зегерс је за тему својих радова узимала увек централне проблеме времена. Писала је оно што је преживела. Увек је била на страни бесправних, изгнаних и оних који: се боре за напредак. Снага јој се састоји, у исти мах, у стилском мајсторству и мушко интензивној логици. Људи и предели које описује увек су изворни, песнички, повезани са својом атмосфером и истинити. Суптилни језик и јако психолошко уживљавање захтевају од читаоца да напрегне пажњу.
Високо уметнички ниво и никад неизмењени недвосмислени став за социјализам чине да се Ана Зегерс, која се сада вратила из Мексика у своју од фашизма разорену домовину, убраја у најзнаменитије писце немачке садашњости.
Мерин