Naša književnost

+ Ез у у > к Е ЊЕ >" Не мл 2 Бе нос ЊЕ сБ. 9, ГОД. ТУ, БЕОГРАД СЕПТЕМБАР 1919 —-- | ____________------ ни =

поводом ДВЕСТОТОДИШЊИЦЕ ГЕТЕОВОГ РОЂЕЊА“

У свом првом писму уреднику чартистичког листа »Мопћегљ Сгаг«, написаном у октобру 1845, Енгелс је овако описао стање Немачке у другој половини ХУШ века:

„Стара Немачка била је у то време позната под именом Светог римског царства немачке народности и састојала се из богзна колико малих државица, краљевина, изборних кнежевина, војводстава, надвојводстава и великих војводстава, кнежевина, грофовија, господстава и слободних царских градова. Цела земља није била друго до трулећа маса у одвратном распадању. Нико се није осећао добро. Занатство, трговина, индустрија и пољопривреда земље били су безначајни; сељаци, занатлије и мануфактуристи трпели су двострук притисак: притисак владе која им је пила крв, и притисак лоших послова; племство и кнежеви увидели су да и поред крајњег исцрпљивања потчињених не могу да постигну оно повећање прихода које би покривало њихове све веће издатке; све је било наопако, и опште мртвило овладало је целом земљом. Није било просвете, никаквих средстава да се делује на свест маса, није било слободне штампе, није било духа заједнице нити шире трговине са другим земљама — свуда просташтво и себичност, цео народ био је пун подлог, ропског, презреног ћифтинског духа. Све је било овештало, све у расулу и склоно скором паду, па ни најмање наде на бољитак није било, чак ни толико снаге у народу да се уклоне трунуће лешине преживелих установа,“

Па ипак, „та политички и друштвено срамна епоха била је у исти мах и велика епоха немачке књижевности“ У тој и таквој друштвеној и политичкој стварности немачка књижевност успињала се све више, да би у Гетеу достигла свој врхунац.

Реакционарни немачки и други историчари књижевности покушали су да ту противречност између баналне немачке стварности и бурног полета немачког духа објасне неком специфичношћу тога, духа, или чак и просветитељским побудама појединих немачких деспота и деспотића. Уствари, не ради се нити о специфичности немач-

# Чланак је написан за 7—8 број словеначког часописа „Нови свет“. У српски превод писац је унео незнатне допуне. 1 Епсеј5, Решзеће 2и5ћапде, Берлин 1949, стр. 14.

= а а

таи