Naša književnost

=

Повратак Марка Мишковића - 181

— Охо, баш објесио! — упнта онај други глас. . ;

— А можда сам ја и уже био спремио, отишао у дућан и купио конопац, и још и мјесто изабрао, по ноћи иза куће (још је онда било своје куће) о шљиву — љутно се "Марко све јаче на то потсмјехивање — о шљиву, у ситне сате. Чак сам можда и опробавао. Четрдесет година узалуд, што ће ми овакав живот, ка жем самом себи. Дођем под шљиву и гледам, драговићу мој. Стегнеш само конопац и готово. Сва си земаљска недостојна понижења уништио. Гад и лаж! Хе, видиш ли, колика је сила у човјеку да уништи понижења и гадалуке. С ужетом о врату, на шљиви. Али одустах.

— Па видимо, да си одустао, не би био ту — кесили су се остали и по свој прилици им је овај призор изгледао врло весео. - _— А што ви знате, токмаци, зашто сам одустао» Што ви можете слутити што се одиграва овдје» (Марко се удари по лијевој страни груди). Можда сам одустао баш због овог истог црвка. Та имаш породицу, мисли на њу, не смијеш сам себи судити.

— Лијепо ли нам се ти бринеш!

— У томе и јесте сва несрећа, ради тога се и мучим и сматрам кукавицом, јер је моје разочарање, мој јад, јачи од њих. А ја њих волим, волим више од свега, миле моје. Хтио сам да нестане зла, да живот буде лијеп, да њима буде добро, да се спомену с поносом оца. Поштовање људи, заслуге, признање, ивјетне ливаде — глупости. Испао сам најобичнија будала, лајаво погто Поштовање и правда, Србија и слобода. А оно газе нас горе него Швабе, И тај осјећај животног пораза ме убија. Достојанство. И у цркви се пјева „достојанственије Господње“. А гдје је „достојанственије“ човјековог У четрдесетседмој да идем ваљда у калфе и живим о милости газда Јовановој. Не може! Ја сам страдао, упропастио очевину, трунуо по затворима, вукао се по штрафбатаљонима а они кајмак скинули. Ко сам ја, кажи ми» — ништа! И она „хуља“ имала је право, то и сада велим, одмах ми је први дан по повратку рекла. Главом кроз зид, је лиг Прошло је наше. И Принципа би ови ухапсили, да је нешто остао жив. И шта, питам ја себе» Та ја немам другог излаза, до да бирам између конопца и биртије. Да ми је двадесет година, па и тридесет још, али овако. Другог избора нема: пијандура или хуља! А јесам ли ја то мислио» Нисам. Друго сам ја мислио, друго сањао. Савјест је у питању, а она значи само конопац. Савјест је конопац. Шљива. ;

— Ха, ха, ха савјест — шљива!

— Конопап!

___- Дакако, конопац, и стегнут ће ме. На шљиви. Можда сау

се и пропио зато да се окуражим. За њих је то. У оваквим прили-

кама, оваквом времену, какво је ово садашње, кад мене ви-

ше не буде они ће боље живјети. То ја знам врло

добро. Зашто да их срамотим> Као богаљ да сједим код куће или метем туђе дућане. Нисам просјак. У томе је. ЈЉубав према породици и достојанство!

еземаи тилт олт

+ УУ ~

са

у +

+ паљена