Naša književnost

Гете је међу свим европским песницима последњих столећа био несумњиво најмисаонији, најфилозофскији песник. У делу „Поезија и истина“ каже да су му први филозофски узори били антички стоички филозофи, чија је концепција природе врло блиска првобитном грчком материјализму. У другом делу „Фауста“, у другом чину, сусрећемо првог већег античког материјалисту, Талеса, Е с његовом поетизираном концепцијом о постанку света, и Анаксагору, материјалистичког филозофа из Перикловог доба, на чијој се науци о хомеомеријама Гете несумњиво зауставља, тражећи „праликове“ биља и животиња.

Но. највећи утицај на формирање Гетеових филозофских погледа имао је свакако Спиноза. Гете сам каже о томе: „Дух који је тако одлучно утицао на мене и који је имао толики уплив на цео мој начин мишљења био је Спиноза. Онда када-сам, наиме, узаман тражио по целом свету васпитно средство. за моје чудно биће, наишао сам коначно на Етику тога човека... Ту сам нашао смире- |

·

с ааииља о о свавим

ава. зависе

ње својих страсти, учинило ми се да ми се отворио широк и слоХодан поглед на свет осећања и морала.“ Постао је — како сам ~ | кеже — страстан ученик и одлучан обожавалац Спинозе. Духом Спинозе, који је и поред пантеистичке примесе једне од његових главних поставки, „бог или природа“, у суштини био ипак материјалиста и атеиста, прожет је цео Гетеов однос према при“ роди и његовој највишој творевини, човеку.

Мало је песника који су имали тако интиман однос са природом као што је то имао Гете. Природа и човек били су за њега врховни естетски кретериј. Ради природно човечног, то јест, ради дубоког реализма, величао је Шекспира, упоређујући његово стварање бесмртних људских типова са делом Прометеја.

У складу са тим основним односом према природи и човеку Гете је одбијао религију. Такав однос према религији избија час сасвим отворено час прикривеније у целом његовом уметничком стварању, од изазивачког поклича који“ упућује божанству у раном у спеву „Прометеј“ па преко очигледно антирелигиозних и антицр-

квених поставки у оба дела „Фауста“ до закључка који пред крај

свога живота износи у „Кротким Ксенијама“: „Ко има науку и

уметност, има и религију, ко оне две нема, нека има религију.“

И поред многих чисто материјалистичких елемената у Гетеовим погледима, било би ипак погрешно сматрати га за доследно материјалисту. Таквога тадашња Немачка није родила. Гете је избегавао и саму реч „материјализам“, што није никакво чудо, када знамо да су сви претставници немачке класичне филозофије, укљу-

Еј чујући ту и материјалисту Фојербаха, имали предрасуде према том изразу. Под утиском Француске револуције и у складу са својим ставом према њој, Гете је у „Поезији и истини“ оштро критиковао француски механички материјализам, а нарочито - Холбахов

т Ура ипа Маћећеке, 11 део, ХМ књига, боеће5 Мегке, св. 1Х,

| Џејрзла, Кесат-Мепас, стр. 174. а ,,

ср аљањћ. (~