Naša književnost

ЦРВЕН ЦВЕТ

Наставник латинског језика и разредни старешина био је средовечан професор, родом однекуд из Војводине. Звао се... Сад видим да и није тако лако у једном даху казгти какогсе звао. Звао се у де“ тињству Василије Чокрљан, Још у гимназији он је осетио да му то презиме звучи грубо, некако и ружно и смешно, као издајнички, звучни, траг ниског и тамног породичног порекла кога се они у сну и на јави стиди и које заташкава и крије где год стигне и колико год може. Одувек незадовољан са свим на себи и око себе, он јг решио да промени бар оно што се променити да; на универзитету је почео да се потписује Чокрљановип, али како то није било много лешше ни отменије, он се, као млад наставник, решио да промени презиме у Васиљевић. Такав је, као нов човек, Васа Васиљевић, дошао пре десетак година у Босну, у сарајевску гимназију. Па ипак, као што пас носи увек на нози неки траг ланца са кога се отргао, за њим је, као нека грешка младости и предмет подругљивог оговарања, дошло и његово старо име Чокрљан. Али ђаци га нису звали ни старим ни новим презимечом, него надимком који су му сами дали, Дурхцуг.“

Био је из неког малог места у Војводини, син општинског стражара, последње од целог низа деце која су сва рано поумирала. Отац му је био пијаница и насилник, тип ситног, субалтерног чи“ новника из велике и сложене администрације огромне аустријске царевине, Потуљен и погнут човек, као да на леђима носи целу чудовишну зграду свих чиновничких класа и рангова, од којих је сваки виши од његовог, он је вршио дужност у границама прописа, али се, у тим границама, светио свему и свакоме због тога свог терета и свог ниског положаја. Плашио је децу. Гукао је хапсенике колико је смео и могао, а своју жену увек и кад год му се прохтело. Ве: ћа зла није чинио само стога што није имао прилике, јер их нико није тражио од њега, али у души је био спреман на њих. Опијао се често, тј. кад год би га частили сељаци и грађани који су у некој ситници зависили од његове добре воље, и тако се алкохолом издизао на неке тренутне и нестварне чиновничке степене о којима је трезан

# Ригећхше (немачки) = промаја.