Naša književnost

254 Е Књижевност

И тако ми данас можемо речи да се де Раско мир угрожава са две стране. Мир се угрожава, пре свега, са стране империјализма, који у све већој нервози пред претстојећом кризом потенцира своју политику агресије, да безобзирно, и презирући мир у свету, постигне нове екстра профите. Мир се угрожава и с друге стране, од оних који му прете по линији завођења неравноправних односа међу народима, по линији јасно изражене жеље за доминацијом и командовањем, по једној извесној линији, према томе, која сама собом прети унутрашњој самосталности појединих земаља.

Ако би се човек ослонио на речи које долазе са једне и са друге стране, када се која било од њих вербално о миру изражава, могло би се доћи до извесног утиска као да и једна и друга донста желе мир. Али тај мир који се вербално жели могао би, по суштини, бити само наметнути мир. Кад империјализам говори о миру, замишља један мир у економском покоравању земаља над ксјима би завладао, дакле у политичкој и економској доминацији над њима. А кад се, с друге стране, из СССР-а, који инаугурише политику неравноправности и њоме диригује, и информбировских земаља, које јој послушнички следују, то некако звучи као израз жеље за једним миром под диктатом, у потпуно неравноправним односима према земљама над којима се командује. И један и други је, разумљиво по себи, мир привидног карактера, мир који не носи у себи никакве услове за стабилност, већ који обратно ономе што он треба да је, крије све услове да једног дана буде нарушен, у спонтаној и дубокој жељи народа да се ослободе сваке доминације. Према томе, са стране СССР-а и информбировских земаља потцењује се потреба и нужност једног мира који ће се развијати из унутрашње слободне воље за миром свих народа, из њиховог унутрашњег државног и народног спокојства, њихове пуне унутрашње самосталности у животу, која би томе миру обезбедила трајност. И тако се, под ауреолом социјализма, пропагира опасно антимарксистичка, немирољубива идеја нарушавања и негирања једнакости у односу између људи и појединачно и у заједници.

Наша земља, која је у суштини главни објекат над којом се данас јасно примењује таква антимарксистичка политика, и објекат утолико важнији уколико се она таквој политици одлучно супротставља, доиста је, у конкретном моменту, у жаришту светске пажње, и то баш у вези са проблемом мира у свету. Од писане речи до чина, од писама које је Централни комитет КПЈ добио од Централног комитета СКП (6), па до самовољног и једностраног раскидања уговора о пријатељству и узајамној помоћи између Југославије и СССР, и још неких информбировских земаља, од економског притиска до војних претњи, од писмених клевета до будимпештанског процеса, све је то једна јасна политичка линија која ревизионистички негира марксистичко-лењинистички принцип равноправности међу земљама. И то баш међу социјалистичким земљама, над којима се тежи да се силом наметне политика апсолутне доминације. ·

алуи ова бо