Naša književnost
БЕЛЕШКЕ
КУЛТУРНА ХРОНИКА
ПРОСЛАВА ДАНА МИРА У ЈУГОСЛАВИЈИ
Други октобар, Дан мира, прослављен је свечано у целој земљи. У свима нашим градовима и селима, широм земље, одржани су тога дана митинзи и манифестације, академије и предавања. У хиљадама радних колектива, на радилиштима, у фабрикама, установама, по сеоским задругама и градским квартовима радни људи наше земље, свесни значаја мира, манифестовали су једнодушно и одлучно своју социјалистичку приврженост борби свих народа света за мир, своју дубоку веру да нас наше државно руководство и наша Партија, на челу са другом Титом, воде правилним путем у срећнију Ек сутрашњицу — најбољу гарантију мирољубивих тежњи наше земље.
Свеопштој народној манифестацији миру, који је пука фраза ако није израз националне равноправности народа и државне равноправности земаља, придружили су се широм наше земље и књижевници, чланови Савеза књижевника Југославије, свесни да се без праведног мира, заснованог на поштовању националног суверенитета, не може ни замислити уздизање народне културе, истински полет стваралачких снага широких слојева народних маса. Није нимало случајно да је на централној манифестацији, одржаној У Југословенском драмском позоришту у Београду, између осталих говорника наступио и Чедомир Миндеровић, секретар Савеза књижевника и секретар националног комитета за одбрану мира, који је у свом говору подвукао значај мира за социјалистички развитак наше земље,
5,
значај мирољубиве политике наше владе за ствар мира у свету. Истога дана, Удружење књижевника Србије одржало је у своме дому манифестацију, на којој су узели учешћа књижевници који живе у Београду. У име управе Удруења о значају мира говорио је
"претседник Удружења Милан Бог-
дановић. Стенограм његовог говора доносимо на уводном месту у овом броју. У дискусији, која се развила после уводног реферата, учествовало је неколико књижевника.
К. Ћ.
ПЕДЕСЕТ ГОДИНА РАДА ДРА АЛЕКСАНДРА БЕЛИЋА
" Педесет година научнога рада претседника Српске академије наука дра Александра Белића обележено је не само свечаним састанцима на београдском универзитету и у Академији, наука; с топлином и искреношћу Белића је поздравио овом приликом сав народ. Честитка маршала г#Гита и орден рада првога степена којим је одликован, највише су сведочанство Белићевих 3заслуга и велике поште коју је његова делатност за последњих педесет година изазвала код свих његових савременика.
Његов живот, служба науци и отаџбини, резултати његова научна рада, уздижу га: међу прве људе од пера у нашим народима. Редак је тако пун, тако хармоничан живот и у много сређенијим и срећнијим епохама, те зато др А. Белић виша него ико може да послужи као