Naša književnost

322

незаборавних ликова из домаћег и страног репертоара. Под утицајем најбољих уметника загребачког театра, Афрић тежи за реалистичком глумом, коју увек прожима јарком страшћу емоције. По тим својим особинама он убрзо избија у први ред наших позоришних стваралаца. Поред глумачког рада, Афрић се огледао и као позоришни редитељ и глумачки педагог. Још 1982 године он је у Загребу основао Драмски студио, који је полиција, због његовог напредног рада, најпра ирогонила а онда и затворила.

Кад су нашу земљу прегазиле, хорде фашиста, Вјекослав Афрић је с једном групом напредних позоришних уметника пошао у борбу за слободу своје земље, за несметан културни развитак и праву уметвичку делатност. На слободној територији он је био један од најактивнијих глумаца-интерпретатора, Идући из села у село, заједно с војском, он је сугестивном уметничком речи проносио дух отпора и борбе, дух нашег народно-ослободилачког покрета. Када су још током самога рата сазрели услови за стварање једног позоришта већег стила и кад је основано Казалиште народног ослобођења, Вјекослав Афрић је од почетка узео учешћа у његовом раду и за све време, до коначног ослобођења земље, био један од његових најактивнијих и · најдаровитијих чланова. У том казалишту он није радио само као глумац, рецитатор и редитељ, него је истовремено и сам писао кратке комаде са темама из ослободилачког рата, намењене борбеној“мобилизацији широких народних слојева. 6

По ослобођењу земље, пошто је једно време провео у Народном позоришту у Београду као глумац и редитељ, Вјекослав Афрић се посветио пионирском раду на стварању нашег филма. Пошто је стекао основно искуство у раду са совјетским уметницима из Мос-филма, који су снимали дело У. планинама Југославије, Вјекослав Афрић је, с одлучношћу борца који мисли делом, приступио стварању

„~ А а 75 ИДР > У МИ ИЊНи---

Књижевност

нашег првог уметничког филма, Славице, за коју је он сам написао сценарио-и сам је и режирао. Једноставни мотиви овог филма с темом из ослободилачког рата, лак и ведар начин посматрања, неусиљен хумор донели су творцу Славице огромну популарност у најширим слојевима народа. Прослава двадесетпетогодишњице уметничког рада Вјекослава Афрића, одржана на свечан начин у слободној социјалистичкој домовини, најбоље је сведочанство колико народ поштује и воли свога уметника. За свој заслужни, у многоме пионирски уметнички рад Вјекослав Афрић је одликован Орденом рада

првог реда. Ф. В.

УСПЕХ НАШИХ МЛАДИХ У-

МЕТНИКА НА МЕЂУНАРОД-

НОМ МУЗИЧКОМ КОНКУРСУ У ЖЕНЕВИ

На великом међународном музичком конкурсу у Женеви, на коме је учествовало преко 400 младих уметника из 28 земаља, млади уметници Југославије, који су претстављали нашу музичку културу, освојили су на овом међународном такмичењу часна места. Млади уметници Драгица Мартинис, оперна певачица, Владимир Ружђак, оперви певач, и Мирко Дорнер, челиста, истакли су се у први ред европских уметника. Сва три млада уметвика жири је оценио као даровите и културне музичаре и доделио им, сваком у његовој грани музичке културе, другу међународну награду. Како, међутим, у тим музичким областима прве награде нису уопште додељене, то су сва три наша млада. уметника уствари награ ђена ипак највишом наградом.

С обзиром да је овај међународни музички конкурс у Женеви имао карактер солидног такмичења, успех наших. младих музичких уметника претставља озбиљну уметничку победу. Он је, поред толиких других доказа, један доказ више да се у нашој социјалистичкој средини посвећује сваким даном све озбиљнија пажња неговању свих· уметнич-

| ;

нат соавила ссаитљемагтиике

стичу + 4

ореатупавиаиљици