Naša književnost

% Њ

Хроника

ких дисциплина и солидном уздизању младих културних кадрова. Успех наше музичке културе, коју су тако озбиљно заступали млади уметници“ Мартинис, Ружђак и Дорнер, на великом међународном конкурсу у Женеви, успех је и културне политике коју наша Партија води у васпитавању младих културвих кадрова, у неговању високо квалитативне, истински народне кул-

туре. П. К.

АНАТОЛ ФРАНС НА СРПСКОМ У ПОСЕБНИМ ИЗДАЊИМА

Анатол Франс (1844—1924), француски књижевник, научник и критичар превођен је код нас почетком овог века по књижевним часописима и дневним листовима. Крајем 1913, даван је у београдском Народном позоришту његов комад „Једна багатела“. У овој белешци дајемо библиографију засебно штампаних превода на српском језику по хронолошком реду:

[1910] — На капији будућности. Превео са француског Рад.[ивојеј] Караџић. Издање Социјалистичке књижаре (Забавник „Борбе“, књига 1) Штампарија Саве Раденковића и брата. Београд, 1910; 10Х13; стр. ЛЕО

[1913] — Црвени крин. Превео с француског Радивоје Караџић. Издање С. Б. Цвијановића (Модерна библиотека, књига 5). Београд, 1913; 19%13; стр. 302.

[1915] — Комична историја. Превео с францускога Радивоје Караџић. Са сликом писца. Са предговором од преводиоца. Издање С. Б. Цвијановића (Модерна библиотека, књига 12). Штампарија „Правда“ Драг. Петровића и Комп. Београд, ПО тоа Берн та

[1915] — Побуна анђела. Роман. Превео с француског са 31 издања Мил. Бошковић. Издање Савића и ЕН Београд, 1915; 19,5 13; стр.

03771.

[1915] — Књига мога пријатеља. Превео с француског Вељко Николић. Са поговором преводиоца. Издање Савића и Комп. Штампа Са-

Ма У Е

323

вића и Комп. Београд. 1915; 195% 15 етра ово У“

[1915] — Кошуља. Превео са францускога Радивоје Караџић. Штампано у Државној штампарији краљевине Србије. Ниш, 1915; 19Х 13; стр. 95--1.

[1917] — На капији будућности. Превео Радивоје Караџић. Са предговором. Солун, 1917; 165% 10; стр. 86--2.

[1918] — Злочин Силвестра Бонара члана Института. Превео Светислав А. Петровић. Предговор написао Ф. В. Крејчи. Са сликом аутора. Издање Народне књижнице број 8—14. Латиницом. Загреб, 1918; 16,5Х 12; стр. 179--1.

[1918] — Кренкбиј. С француског превео Др. Бранислав Петровић. Издање Библиотеке за лепу књижевност. Власник Ст. Бенин, бр. 4. Штампарија М. Петка — Павловића и Сина. Вершец. Вершец, 1918; 15Х 12; стр. 48.

[1920] — Историјске минијатуре. (Ком Атребат, Певач из Киме). Превео с француског Д. Р. Издање И. Ђ. Ђурђевића (Мала библиотека, бр. 186). Штампарија „Босанске поште“, Сарајево, 1920; 15%Х 10; стр. 693.

[1920] — Балтазар. Превео с француског. Издање књижаре М. И. Алкалаја. Штампарија Савића и Комп. Београд, 1920; 19,5 13; стр. 3098.

[1920] — Епикуров врт. С француског Јел.јенај Скерлић-Ђоровић. Издање И. Ђ. Ђурђевића. Београд—Сарајево (Одабрана библиотека, број 14) Штампарија „Босанске поште“. Сарајево, 1920; 16,5%12,5; стр. 119 = ГУЈЕ

[1921] — Питоа од Анатола Франса. У збирци. француски приповедачи, Издање књижаре „Славија“ Штампарско Подузеће „Застава“ Д. Д. НоВИ ад УДА Тео о и сврн

[1921] — Богови су жедни. Превео с францускога Димитрије] П. Јовановић. Са предговором. Орнаменте израдио Томислав Кризман. Штампала Типографија Д. Д. Загреб. Издање Савремене библиотеке, књига 13. Београд, 1921: 19% 13; стр. 2462.

[1921] — Мршава- мачка. С француског превела Јелена Скерлић-Ђоровић. Издање издавачке књижаре „Напредак“. Београд, 1921; 195 Х 13; стр. 80.

ар ње аеави

Пар