Naša književnost
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ДЈЕЧАК ПРЕД ИЗЛОГОМ
Вечерње сјенке миле улицама; лалани вјетар трању мрси косе. Док се свјетлост илра
пред нама,
над нама,
вече корала,
традски жамори та носе.
Пролазе људи...
А мени се пјева;
мјесец ми кораке снено небом прати. Тролејбус мину;
тротоаром врева...
Стао сам и. тледам ком ћу пјесму дати.
Вечерње ријечи носим ту, у себи;
не знам на које да их ставим прозоре; ипак ма коме ја их дао не бих,
па макар морао лутати до зоре.
Сљедим пољлед туђи,
иза себе спазим К књиле, живот слика, узвитлана слова; и већ, ево, ведар тротоаром тазим, пробијам се између редова.
Крај излола дијете,
књиле тихо птледа.
Ја тледам у њета са дрхтавим сјајем. Дјечак је замишљен,
посматра без реда; Е
ја пјесму своју том дјечаку дајем.
Слободан Галотажа