Naša književnost

РЗЕ |“ рате с Љек и РТ А - МЕ та Рт авио за ти АВНЕ ас | 2 == Зи == бе ~

500 5 Књижевност

У вези с тим потребно је још да се подвуче да су, с обзиром на класну борбу која се у нашем друштву води, с обзиром на њен прворазредни политички значај, као и с обзиром на друга политичка питања и њихов пресудни значај за даљни развитак и напредак друштва, да су с обзиром на све то данас нужно и све остале појаве савременог нашег друштвеног живота политички више или мање значајне. Зато и умјетност, као и наука, као и свака друштвена дјелатност човјека, која ниче, израста, формира се "и развија у условима када су политичка питања основна и одлучујућа питања по друштво, те када политичке борбе и сукоби долазе у први план друштвеног збивања и дјелатности — у таквим условима дакле и умјетност нужно поприма становита борбено-политичка обиљежја и елементе који су, већ према своме карактеру, друштвено и политички значајни, у позитивном или негативном смислу. То друштвено-политичко значење и функција свих појава и збивања у нашој данашњици, — „то је — Марксовим речима речено —- нарочити етар, који одређује специфичну тежину свакој егзистенцији која се у њему истакне“.

Зато и широко друштвено признање може данас код нас стећи само она умјетност која се оријентира и веже уз прогрес и прогресивну борбу народа, која је умјетнички израз те борбе п њен веран, умјетнички истинит одраз.

Таква умјетност без сумње ће снажно утицати и на наше ново дру- = 5 штво, на друштвену свијест и развитак свијести, а тиме, коначно, и на ра- 74 звитак друштва уопште, Али, да би она то могла, мора се — као што је то већ речено, најприје развити из тог новог друштва, на бази и у складу с изградњом нових односа у друштву, као и са тенденцама развитка тога _ друштва.

Покушаја и борбе да се умјетност и улога умјетности тако постави и схвати било је код нас већ и прије овог рата. То су били покушаји и борбе наших младих, напредних умјетника који су на тај начин будили и развијали, окупљали и организирали здраве н напредне елементе на подручју наше културе и умјетности, усмјеравајући их на отпор против грађанске декадансе и назатка, те фашизирања и мрачњаштва уопће. Међутим, у условима бивше Југославије, у условима власти буржоазије, сасвим је природно да такве идеје и настојања, узпркос свих напора и жртава, нису могле да . побиједе. Оне су могле да се пробијају и да се шире само у скученом оквиру власти реакције коју је, за слободно наступање и пуну побједу напретка, требало срушити и уништити, те изградити нову, истински народну и де ] мократску власт. То је учинио Народноослободилачки рат. 1

Карактер овог рата одразио се тако и на подручју умјетности и умјет- ј ничког стварања. Поробљивачки, освајачки и империјалистички ратови затирали су увијек и умјетност, дјеловали су и на њу разорно и рушилачки, угњетавали је на свој начин, или су је тјерали у декадансу, распадање и ћорсокак. Овај пак рат, ослободилачки, свети и Велики по својим циљевима и задацима, исто као што је тисуће бораца надахњивао и потицао на стварање и подузимање херојских подвига и дјела, исто је тако надахњивао снагом истине и праведности својих великих ослободилачких идеја и многе умјетнике, који су на основу таквих заноса и надахнућа стварали нова умјетничка дјела, нова по својој идејној садржини и друштвеној намјени. Тако наша умјетност током НОБ не само што није пошла натраг, него је, обстаћена и оплођена новим

ин. њу чраррацииканиве