Naša književnost

Еј ~ А о А НИ. о и ИЕ УРЕ Даре ли саз ДА Ма им (ЕР ан

402 Књижевност

људи његове епохе, који су, као и он, живели у мрачној и тупој атмосфери раскомадане Немачке. -

„Вертер“ је документарни роман доживљаја, садржан у низу аутентичних писама и дневничких забележака од 4 маја до 21 децембра 1772. Тај приказ завршава се констатацијом о смрти, у облику - протокола, добровољној смрти јунака.

„Вертер“ је написан 1772, у времену од четири недеља. „Вертер“ је био интонација оне литературе светског бола која је обузела и опчинила целу Европу.

Вертер је проузроковао више самоубистава но најлепша жена, тврдила је мадам де Стал. По зидовима грађанских кућа висила је Ходовицкова породична слика: Лота, у кругу сестара и браће, сече хлеб. У кабинетима воштаних фигура и на вашарима дивила су се младићу Вертеру. Ишло се на хаџилук на гроб младог, несрећног Јерусалема, који је Гетеу делимично послужио као модел за Вертера. И Наполеон је седам пута прочитао „Вертера“, тако да је са Гетеом, када се са њим састао, могао о томе критички говорити.

Енглески песник С. Ричардсон створио је из романа у писмима дидактички роман. Године 1748 појавила се „Клариса“ први пут. Жан Жак Русо је 1759 у „Новој Хелојзи“, у том новом књижевном суду, улио своје учење о природно-лепој и моралној љубави. У „Вертеровим јадима“ није облик писама помоћно средство, већ реалистички израз истинског, самодоживљеног и пропаћеног живота.

Када ову књигу, у новом издању, пружамо новим читаоцима, свесни смо да она чини један значајан састојак великог литерарног дела Јохана Волфганга Гетеа. Без тог романа, животна слика тога песника била би фрсогментарна, његов животни пут непотпун. Гете није ни само страсни песник Вертер-епохе, ни умерени и мудри стваралац Фауста. Гете се у својој укупности исто тако мало може схватити без почетка са „Вертером“ као и без завршетка са „Фаустом“. Његова величина састоји се у томе, што је проживео и надвладао „Зштт ипа Огапо“-периоду и што је спасао вредности њених осећања и унео их у синтезу мисаоног и рационалног уобличавања. Али ова књига није вредна читања само ради разумевања тог песника. Овај први љубавни роман немачке књижевности носи у себи самоме трајне вредности. ЈЊупкост приповедања, суптил“ ност развијања теме, боје и осећајност цртања природе и искреност људске душе чине књигу вечно ЖИВОМ и блиском свим људима који воле праву уметност. -

У исто доба; свесни смо да се много штошта у овој књизи мора историски разумевати и оцењивати. Омладина нове класе, омладина на путу у социјализам, неће бити изложена сличним опасностима као омладина Гетеовог доба. Она' неће извлачити ника-