Naša književnost

Гетеов „Вертер“ 401

Ујутру га је нашао његов служитељ. Вертер се устрелио. Изнад десног ока прошло је тане кроз главу. Лота се онесвестила, када је чула вест. Сви су били јако несрећни.

Завршни акорд гласи: „Умро је у само подне. Присуство управитељево и његова настојања, спречише да не дође до гунгуле. Ноћу, око једанаест, даде га сахранити на оном месту које је сам себи изабрао. Стари је ишао за мртвим телом; он и синови. Алберт није могао. За живот Лотин били су у страху. Носили су га занатлиски момни. Није га пратио духовник.“

Тим класичним реченицама, збијено, интензивно и осећајно, свршава се историја младог Вертера, тај први немачки љубавни роман, који говори о страсти и врлини, о природи и смрти.

Гетеове критичке напомене односе се у првом реду на крутост и површност, церемонијалност и неприродност дипломатских, дворских, светских кругова, у којима се Вертер кретао. Млади човек се пријатно осећао једино тамо где је био слободан, где је природно реагирао и смео отворено и честито говорити. Тамо где се од њега није тражило лицемерство, нису захтевале интриге, друштвене лажи и параде. Вертер тражи народ, једноставне, непокварене људе. Говори са њима, спријатељује се и приближује им се. Једна нарочита чар окружује га. Он је — у првом делу романа створгн животу. Воли старца, децу, жене и девојке на кладенцима. Али тешко подноси уредне, трезвене грађане из провинције и мучно се подвргава њиховој непогрешивости, њиховом закону, њиховим предрасудама и њиховом малограђанству. Писма које“ Вер– тер пише личе на дневник, јер он свом пријатељу Вилхелму поверава своје мисли, намере, доживљаје и осећања. Вертер тешко подноси гордост племства оних немачких провинциских престоница, које место духа и знања, знају једино за охолост ранга и једном га избацују напросто из свог круга, зато што не носи племићку титулу. Тај доживљај га је дубоко заболео и допринео да опет напусти делатност коју је био нашао. Душа му је осетљива и свуда се сукобљује. Стеге тешко подноси. Несрећна љубав, спољна тема романа, није једина: унутарња одражава бесплодност и усамљеност младог човека оног времена. Вертерова вера у живот и природу поколебана је. Није у стању да тај живот покорно прими као богомдан. Сумња у смисао, не верује више у хармонију између природе и друштва. Незадовољан је са стварношћу. Али не познаје ниједан пут борбе против друштвене несавршености. Изко својом смрћу, у екстремном индивидуализму, протестује против граница традиције и тамнице ауторитета времена и друштва, он и његова судбина налазе хиљадоструки одјек у свести и срцима младих