Naša književnost

СВАДБА

Ш

Поднаредник Ристо Обрадовић, оно мршаво и жучљиво створење о коме је стари Рељић рекао да је „поган споља а парапоган изнутра“, прије рата је редовно пратио „Време“, „Полицију“ и „Жандармеријски Гласник“, а у току рата без тешкоће прешао на „Глас Црногорца“ и затим на „Пакао“ — нешто као лист што је повремено излазило у тувернерском сједишту на Цетињу да покаже како и штампа има своје горе од најгорих изроде и наказе. Овај неписмени орган потказивача и кукавних плаћеника доносио је фотографије изнакажених љешева с потписима „Непозната жртва комунистичког терора“ или „Овако су радили Партизани“, а' те слике су биле толико замазане да је испод њих ваљало написати „Тама у тунелу“, јер би то боље одговарало. Чланке тај лист-наказа није доносио него само спискове комуниста, неку врсту података за бескрајне потјернице којима су се могли служити и четници и зеленаши и карабињери. Сем тога доношене су и разне доставе, подвале, уцјене, жалостиви говори Баја Станишића над гробовима погинулих плаћеника и читаве странице награда за најамнике гдје су уз имена означене и новчане суме у лирама,

Обрадовићу се нарочито допадало како они из „Пакла“ вјеште и убједљиво лажу и како та њихова лаж пружа велику помоћ у уништавању партизанских остатака у позадини. Био је овдје у затвору обућар Вукашевић, миран и снажан човјек који је негдје прије рата, за опкладу, пред публиком андријевачком, оборио и осакатио неког вашарског хрвача и зато добио надимак „џелат“. Због самог надимка четници га нијесу могли осудити на смрт него тек на робију, али кад „Пакао“ објави да је Вукашевић „партизански џелат“ — оде човјеку глава а и обућу му мртвом опљачкаше. Сличан је случај и са старим Рељићем, који је додуше још жив, али и сам зна да неће дуго. Тај упорни сеоски кмет се још 1935 године сукобио с капетаном Павлом Ђуришићем око земљишта на Овсинама. У име неке фашистичке ваздухопловне организације, Ђуришић је хтио да бесплатно добије то равно поље погодно за аеродром; у име долачких и лужачких сељака, Рељић је земљишту одредио ви– соку цијену. Капетан је покушао да омекша сељака пријетњама и митом, али се овај показао и чвршћи и спретнији него што се могло