Naša književnost

Књижевност

лу индивидуе у грађанским лексиконима. Али ослобођена маса је материја из које израстају колективи.

О тим проблемима је било речи у дискусијама са Барбисом. О тим проблемима је било речи у анкети којом се Ролан 1922 обратио напредним књижевницима: „Верујете ли да је актуелна дужност књижевника да се телом и душом уврсте у армије револуције или мислите да ће боље послужити ствари човечанства задржавајући неприкосновеност слободне мисли — ма и против револуције, ако она не би схватила неопходност слободе»“

Може бити да је Ролан, на путевима свог живота познао закон слободе и неопходности. У томе су му, свакако, помогли класици дијалектичког материјализма. И он, у свом великом обрачуну, сам одговара на некада постављено питање: „Ако сам и био у праву да ударам по непомирљивој ускости оних који делају, утолико пре би били у праву они који би одбацивали неефикасност мојих расплинутих и еластичних формулисања за акцију. То је порок духовног идеализма, који се кроз генерације само навикавао да живи на рубу акција и био одучаван од приступања стварности... Отада сам упознао двосмисленост и опасност речи „дух“, те речи која се исувише лако подаје хипокритичном егоизму интелектуалних малограђана, који притом мисле на својину и на одбрану привилегија помоћу реакције и на рачун пролетерске револуције.“

ж ж

Априла 1922 Ролан је напустио Француску. Отишао је у Вилнев на Женевском језеру, неколико минута далеко од Симплона, „кроз који тече крв Европе, из Лондона, преко Париза, за Бринди-

зи, за Оријент“.

У У џунгли трске Женевског језера и снова Махатме Гандиа, на обали тек рођене Роне, која снажно избија из глечера, и на обали нових идеја које су вејале у његовој свести, израсло је дело једног новог Ролановог периода. 1923 настала је књига о Гандну. 1923 осећао је Ролан да сазревају везе са Лењином, који је био на самрти.

„Био сам се посветио парадоксалном задатку, да удружим ватру са водом, да стопим мисли Индије и Москве.“ На завршетку Жан Кристофа, Ролан је заклињао Француску и Немачку да буду јединствене у одбрани мира. Сада је хтео да уједно стопи борбени комунизам и покрет пасивног отпора (поп ассерганоп).

„Нисам имао успеха. И то ме не чуди“ — писао је Ролан бацајући поглед уназад. На предлог да се прикључи покрету ПанЕвропе, Ролан одговара Куденове-Калергиу: „Не! Тренутак је прошао... никакав европски национализам! Сада се мора радити на груписању нација свих делова земље.“

7 ИИИРИНРЦРИОЕ МАНИ