Naša književnost

Раскрсница у 19:

Стана. Певали су ноћас и ови у ПИ иРевој ВИЛИ.

Бошко, Они се, ваљда, веселе што — неће бити рата. А не знам, онда, зашто беже из Београда»

Стана. Синоћ су му дошли гости на три крцата аутомобила.

Бошко. Склањају главе, а народу говоре да буде миран и да | седи код својих кућа. :

Стана. Кажу да је тамо и један министар.

Бошко. (Јетко.) Сигурно му жена има слабо срце. Идем, један час, да се поздравим са тетка Милицом.

Стана. Иди, сине. (Кад Бошко изиђе, она пре ан икони пред. којом гори кандило. Крсти се.)

Д-р Илић. (Он има четрдесетдве године. На њему униформа санитетског капетана друге класе. Долази са терас е. Певуши „Јесам ли ти, јелане“...) Добро јутро, мама.

Стана. (Тргне се, неспретно се још једанпут прекрсти, као да су је изненадили у нечем што је недостојно и смешно.) Добро јутро.

Д-р Илић. (Сручи се у фотељу.) Ви се молите богу2

Стана. (Одређено, оштро.) Да.

Д-р Илић. А шта тражите од господа бога2

Стана. Да теби да више памети,

Д-р Илић. (Збуни се.) Памети2 Мени... више памети... Мама, ви сте сјајни.

Стана. Ти си пијан.

Д-р Илић. Мало. (Труди се да буде нежан.) Извините, ма- | ма... Био сам уморан. То је, просто, чудновато како ја у последње време не могу да владам собом.

Стана. Чудновато је како можеш себи да допустиш тако вешто у ове дане... кад Нам рат куца на врата.

Д-р Илић. Рат Зашто људи тако много говоре о ратуг,

Стана. (Љутито.) Не знам.

Д-р Илић. И Јовановић је пред зору постао ратоборан. Наздрављао влади... и војсци... (Подражава.) Овде, каже, у балканским горама, надмени Герман охладиће своју усијану главу... Нека. се само усуди да прекорачи праг ове свете земље... (Смеје се.) Праг ове свете земље! Глупо... А пре тога је целу ноћ говорио како нам и економски... и национални интереси налажу да по сваку цену... и тако даље... с Немцима. : =!

Јовановић. (Негован, угојен човек од близу педесет го-

ПИ Подвучено љубазан. Примећује се да је при пићу. Долази

терасе. Скида шешир. Клања се. Гласније него што би говорио у обичном расположењу.) ЈБубим руке, госпођо. Извините, молим па Знам да устајете рано. Иначе се не бих усудио. Докторе, про- менили смо план. Идемо аутомобилом на обданицу У мој виноград.

Иду сви. Хајдете с нама. ;

Д-р Илић. (Не устаје.) Хвала, господине Јовановићу... Не

могу.

БРИНЕ аља и

при

зар =

патрие не ара

% з

у | нар о ет:

ож

=== Во