Naša književnost

20 књижевност

Јовановић. Зашто, драги докторег Немојте да кварито друштво. Биће лепо. Данас је ионако недеља. Пођите.

Д-р И лић. Не, хвала. Морам да обиђем болеснике.

Јовановић. Па, сад... како хоћете... (Стани.) Човеку већ да прсне глава од тих прича. Као да су се сви заверили да нам кваре расположење... рат... рат-. Па смо решили да бар на један дан побегнемо,.. Онда, извините, молим вас. збогом. ЈЂубим руке: До виђења. (С врата д-Р Илићу.) Остајете само ви и потпуковник. Позвали су га нешто у канцеларију. Ако се предомислите, дођите. Биће веома пријатно. До виђења.

Д-р Илић. До виђења. (Јовановић оде.) Потпуковник... Што је то неки љигаваш Она најгора сорта, док осећа чврсто под #0" гама, нико не може да га укроти, љута звер; а кад стане да му се измиче, претвори се У кукумавку. Досад сам се трипут с њим видео, а чини ми се да га гледам као на длану. Замислите, мама, ухватио ме под руку, довукао ме у библиотеку, хоће, вели, да озбиљно разговарамо. „Зар ви, докторе, каже, не видите да смо пропали Ово је, докторе, самоубиство“. (Иронично.) Самоубиство. (С гађењем.) Кукавице под еполетама.

(Пауза.)

Стана. Још јутрос морамо телеграфисати Цани да одмах дође овамо са децом.

Д-> Илић. Хоћу, мама. Чим одем у болницу тражићу телефонску везу... Мама, Бранкица све више личи на вас. Чије си ти дете» — гатам је ја. „Нанино“, каже. Тако је озбиљна и тиха. Права мудрица. Ја се, понекад, увече лудирам са Стевицом, а она напући устанца и рашири ручице као да преклиње. „Зашто гала" мите2 Ја хоћу да читам.“ Она одиста воли да чита. Једва научила

да сриче, а већ се сва унесе у књиг 3 с и скандира. „Бога мо /говића мајка“... У МР ба 1

Стана. Срце моје!

Бошко. (Дол : ази преко терасе са Сини Е си госта. Р шом.) Мама, добила

ки и о а. (Он има тридесетчетири године. Обучен је у еле-

утничко одело. У руци му велика ж "та таш ро ју

на у сута ташна.) Добро ЈуСтана. Е, откуд ти. (Пољубе се.)

Ба ЈЕ Па 7 ет да вас поздравим док воз чека укрштање. раво, . (Рукују се.) Знао сам да си овде. Телефонирао сам

синоћ Дани. Поздрави а еравеш. равила те. Деца су добро. Поручила ти да ни-

А Илић. Мама ми предлаже да их зовем овамо. иниша. Па, како хоћеш. Данас није упутно људима да“

5 ати савете. Ја бих, ипак, рекао да је сва ова узнемиреност нео-

сн : ована, претерана у најмању руку. Истина, код нас је руља на-

о о