Naša književnost

72 ; Књижевност

Много доцније, између два светска рата, појавили су се издање Државне штампарије (1926) и два издања Јована Шарановића (предузеће „Народна култура“ 1985 и 1936).

Издање Државне штампарије требало је да буде солидно, јер га је редиговао Милан Решетар, али, живећи тада у Бечу или Загребу, он није могао надгледати његово штампање и пратити коректуру:); сем тога, оно- је остало недовршено. Ипак ће од њега бити неке користи, јер је Решетар приликом редиговања пажљиво користио оригиналне текстове и о томе стављао напомене испод текста. Р

Шарановићева издања радио је пок. Данило Вушовић, али и она нису, по нашем мишљењу, потпуна, а у многом чему и иначе не задовољавају. Вушовић је, на пример, из „Огледала српског“ унео само неколике песме, оне које је Његош сам начинио; све остале које је Његош забележио од народних певача или пренео из Сарајлијине и Вукове збирке:), Вушовић није прештампао. Ми сматрамо да то није правилно; „Огледало српско“ је антологија или зборник који носи у себи печат личности једнога генија и зато треба у целини да уђе у његова дела. Сем тога, врло је вероватно да и у песмама које је Његош узео из народа има његових преправки и уметака, те су и оне донекле његов књижевни рад. Зато смо ми за објављивање целога „Огледала српског“ у сабраним делима, а верујемо да је истога мишљења и горе поменути одбор.

Засебно од целокупних дела, Државна штампарија почела је објављивати и Његошеву преписку; пред рат изишла је трудом Душана Вуксана прва свеска: друга — бар тако смо обавештени — била је такође предата у штампу, али је рукопис за време окупације нестао. Како је у међувремену Вуксан умро, а у његовој претраженој оставштини та друга свеска није нађена, требаће преписку поново из основа прикупљати.

Има једно мишљење да у дела треба унети само лична, интимна писма Његошева што је такође, по нашем мишљењу, неправилно. Његошев лични живот и његово стварање уско су повезани са Црном Гором и његовом владавином, а кад се уз то има на уму да је готово сваки службени спис, који је Његош потписао, његов концепт или диктат, што се често види на први поглед по стилу и личном акценту, то би требало у преписку унети све што је Његош и као владар потписао.з)

1) Многи стихови штампани су, на пример, увучено, без икаква разлога. Решетар је, употребивши за рукопис текст браће Јовановића, подвукао она почетна слова у стиховима која је требало сложити као велика; слагач је то подвлачење схватио као знак да ред треба увући, и тако је сва књига испала шарена од тих увучених стихова.

#) У првом броју „Наше књижевности“ (јануар 1946) у нашој белешци „Поводом стогодишњице Огледала српскога и Луче микрокозма“ омашком једног члана редакције испуштене су у 6 реду на стр. 187 речи „и шумалиских“, а у 12 реду „и Вукове збирке“, те изгледа као да не знамо да су У „Огледалу“ поред песама о црногорским бојевима и песме о првом устанку.“ Гако је бар то схватио др Љ. Дурковић (Стогодишњица Горскога вијенца, Б. Г с. 80, и посебно: Прилози стогодишњици Горскога вијенца, Б. 1947, с ;

%) Обраћамо овде пажњу. да се случајно не заборави, на албум чешког песника Већеслава Ханке, у који је Његош убележио неколико речи поред Вука и Кнеза Михаила. (В. „Српске илустроване новине“ за год. 1882, с. 189.)

ИЕ о